Nepregledna polja smilja i lavande, na kojima se pažljivo neguje i bere ovo aromatično bilje, ovog puta nisu atrakcija na Mediteranu, već u Istočnoj Srbiji. U mestu Gornja Mutnica, nedaleko od Paraćina, na oko 315 hektara plantaža srpsko-belgijske kompanije Sanicula, organski se uzgajaju i druge mediteranske kulture: matičnjak, timijan i vresak. Posle sezone berbe, ove biljke se destilišu u etarska ulja koja, zahvaljujući kvalitetu, svoje kupce pronalaze na svetskom tržištu.
Na dobitku je i lokalna zajednica. Najpre, ovo preduzeće zapošljava oko 200 porodica iz okolnih sela. Oni svakog jutra dan započinju kafom, koju im donosi lično osnivač i vlasnik preduzeća, Novica Šutić.
„Ja sam tu veća peta sezona. Bude i teško, ali je umom, mozgom rasterećeno. Šala, smeh i prođe dan“, kaže jedna od radnica na poljima Sanicule.
Pročitajte još:
Razvijajući posao, Šutić je došao do formule koja mu omogućava da mnogo toga vrati i prirodi u okruženju u kome posluje.
Ceo proces proizvodnje je zaokružen – od sirovina do zasnivanja plantaža, upotrebe sopstvene mehanizacije, sadnje, obrade, održavanja zasađenih površina, berbe i prerade mediteranskih kultura u etarska ulja.
Videvši da nakon destilacije biljaka u etarska ulja ostaje velika količina otpada, odnosno biomase, tim ovog preduzeća osmislio je kako da od nje napravi biopelet. Tehnologija proizvodnje biopeleta od ostataka aromatičnog bilja veoma je slična proizvodnji drvenog peleta, a ovo postrojenje kod Paraćina je prvo te vrste u Srbiji.
„Rast kompanije, stalno povećanje površine plantaža i paralelno traganje za čistom i jeftinom energijom su nas naveli da počnemo da eksperimentišemo sa biomasom. Posle prvih analiza koje su pokazale da naš biopelet ima visoku kalorijsku vrednost, počelo je sve da se slaže“, objašnjava Novica.
Sanikula biopelet koristi kao energent u svom pogonu za destilaciju i sušenje, a pepeo koji ostaje nakon njegovog sagorevanja kao organsko đubrivo na plantažama. Primenom ovakvog, cirkularnog pristupa, proizvodnja etarskih ulja ne stvara otpad, a privredni razvoj ne ugrožava životnu sredinu.
„Naš plan je da godišnja proizvodnja dostigne nivo od 3.000 tona biopeleta do 2023. godine. Po potencijalu za proizvodnju energije to je ekvivalent količini od 700 tona kamenog uglja i 200 tona dizel goriva„, ukazuje Šutić.
Korišćenje biopeleta utiče na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), čime se ublažavaju posledice klimatskih promena. Trenutno, biljke sa polja Sanicule iz atmosfere apsorbuju 10 puta više ugljen-dioksida (CO2) nego što ovo preduzeće emituje za potrebe proizvodnje etarskih ulja. Ekološki održivom proizvodnjom produžavaju i vek svog poslovanja. Naime, sve duži periodi suša, koji pogađaju i Srbiju, kao i sve intenzivnije poplave, značajno smanjuju prinose mediteranskih kultura.
“Inovativni pristup proizvodnje peleta od biomase nastale preradom lekovitog bilja”, preduzeća Sanicula, nagrađen je kao jedno od pet najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, koji Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Realizacija ovog rešenja doprineće afirmaciji poslovanja po principima održivog razvoja, kroz smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2), i primenu koncepta „nultog otpada„, kojim se nastoji da se otpad potpuno eliminiše iz procesa proizvodnje. Procenjeno je da će tokom trajanja projekta biti ostvareno smanjenje emisija jednako 20.000 tona CO2.
Više o održivoj proizvodnji etarskih ulja možete pogledati u videu:
Izvor: UNDP
