Održiva mobilnost u Hrvatskoj: Uloga gradova, energije i digitalizacije

Elektrifikacija transporta, integracija obnovljivih izvora energije i primena digitalnih rešenja više nisu pitanja daleke budućnosti, već konkretni izazovi sa kojima se danas suočavaju lokalne zajednice, donosioci odluka i privreda širom regiona. O ovim temama, ali i o realnim dometima održive mobilnosti, institucionalnim kapacitetima, finansijskim modelima i ulozi znanja u uspešnoj tranziciji, razgovarali smo sa Vedranom Kirinčićem, vanrednim profesorom i upravnikom Zavoda za elektroenergetiku na Tehničkom fakultetu Sveučilišta u Rijeci.

Vaša profesionalna biografija snažno je povezana sa čistom energijom, održivom mobilnošću i digitalizacijom. Kako biste opisali svoj profesionalni fokus danas i na kojim ste sve projektima angažovani – u Hrvatskoj i šire?

 – Moj profesionalni fokus danas usmeren je na povezivanje energetske tranzicije i održive mobilnosti kroz konkretne, primenljive projekte na lokalnom i regionalnom nivou. Kao konsultant za energetsku tranziciju, bavim se razvojem investicionih koncepata koji obuhvataju proizvodnju energije, elektrifikaciju saobraćaja i digitalna rešenja u jedinstvene sisteme koji su tehnički izvodljivi i finansijski održivi. Radim sa gradovima i opštinama na projektima koji integrišu OIE, infrastrukturu za punjenje EV, energetske zajednice i pametno upravljanje energijom, dok sam kroz EU inicijative uključen i u projekte širom regiona. Paralelno s tim, kao član akademske zajednice, snažno sam fokusiran na prenos znanja i jačanje kapaciteta lokalnih i regionalnih aktera, kako kroz brojne panele i radionice, tako i kroz novi univerzitetski predmet Energetska tranzicija u saobraćajnom sektoru, jer se u praksi pokazuje da bez ljudi i institucija koje razumeju sistem nema dugoročne tranzicije, što je i motiv učestvovanja u radu novoosnovanog Hrvtaskog udruženja eMobilnost. Moj interes je zato uvek na spoju tehnologije, finansija i stvarne primene na terenu.

Održiva mobilnost postaje jedan od ključnih stubova energetske tranzicije. Kako ocenjujete trenutno stanje održive mobilnosti u Hrvatskoj i gde se ona realno nalazi u odnosu na ciljeve koje je postavila EU?

– Održiva mobilnost u Hrvatskoj poslednjih godina napreduje, ali i dalje više kroz pojedinačne iskorake nego kroz sistematski planiran razvoj. Vidimo rast broja električnih vozila, prve ozbiljnije projekte elektrifikacije javnog prevoza i ulaganja u infrastrukturu, ali ti pomaci još uvek nisu dovoljno povezani sa energetskim sistemom i prostornim planiranjem. U odnosu na ciljeve Evropske unije, Hrvatska trenutno zaostaje, pre svega zbog sporije implementacije i nedostatka integrisanog pristupa koji bi povezao saobraćaj, obnovljive izvore energije i mrežnu infrastrukturu. Tehnološki gledano, rešenja su dostupna i proverena, ali izazov ostaje u organizaciji, finansiranju i jačanju kapaciteta na lokalnom nivou. Ciljevi EU su izuzetno ambiciozni, ali dugoročno dostižni, ali samo ako se sa nivoa strategija pređe na sistemske i koordinisane projekte sa jasnom operativnom i finansijskom logikom.

U FOKUSU:

• Digitalno upravljanje energijom u hotelima – uloga ABB KNX sistema
• Izazovi, inovacije i održivost: EKC tri decenije kasnije
• Reciklaža i podizanje ekološke svesti u opštini Brod

Šta biste izdvojili kao najveće uspehe Hrvatske u oblasti održive mobilnosti do sada i čije je zalaganje najviše doprinelo tim rezultatima?

– Najveći uspesi Hrvatske u oblasti održive mobilnosti vidljivi su tamo gde su postojali jasna vizija i snažno lično zalaganje pojedinaca i timova na lokalnom nivou, a ne samo formalno usvojene strategije. To se posebno odnosi na projekte uspostavljanja javnog prevoza i mobilnosti na zahtev, razvoj infrastrukture za punjenje, kao i pilot-projekte sistema deljenja vozila, koji su pokazali da su nova rešenja tehnički i operativno izvodljiva. Važno je naglasiti da ti pomaci nisu rezultat sistemskih mehanizama, već rada motivisanih lokalnih uprava, stručnjaka i preduzeća koji su preuzeli odgovornost i povezali različite aktere. Upravo ti primeri pokazuju da uspeh ne zavisi presudno od regulatornog okvira, već od kapaciteta, znanja i spremnosti na saradnju, kao i da su obrazovani i motivisani pojedinci najveća vrednost. Njihovi projekti trebalo bi da posluže kao osnova za širenje dobrih praksi i izgradnju dugoročnijeg, koherentnog pristupa održivoj mobilnosti na nacionalnom i regionalnom nivou.

Kada govorimo o budućnosti, kakve su vaše prognoze za razvoj održive mobilnosti u Hrvatskoj do kraja ove decenije i vidite li prostor za snažniju regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu i u Jugoistočnoj Evropi?

– Očekujem da će se održiva mobilnost u Hrvatskoj razvijati brže nego do sada, pre svega kroz dalju elektrifikaciju drumskog saobraćaja i jačanje javnog prevoza, ali i kroz sve snažnije povezivanje sa energetskim sistemom. Međutim, taj razvoj neće biti linearan i doneće i određene greške iz kojih će se morati učiti. Ključno pitanje biće koliko ćemo uspeti da pređemo sa pojedinačnih projekata na sistemske modele koji se mogu ponavljati i širiti. Kada je reč o regionalnoj saradnji, prostor je veliki jer zemlje Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope dele slične infrastrukturne, institucionalne i finansijske izazove. Umesto paralelnog razvoja sličnih rešenja, snažnija razmena znanja, iskustava i dobrih praksi mogla bi značajno da ubrza tranziciju i smanji ukupne troškove za sve uključene.

Obnovljivi izvori energije i mobilnost sve se više posmatraju kao međusobno povezani sistemi. Kakva su vaša zalaganja u oblasti OIE i na koji način vidite preplitanje razvoja obnovljivih izvora i elektrifikacije transporta?

– Snažno se zalažem za pristup u kojem se obnovljivi izvori energije i mobilnost razvijaju kao međusobno povezani sistemi, a ne kao dva odvojena sektora. Elektrifikacija saobraćaja ima puni smisao samo ako je prate lokalna proizvodnja čiste energije i pametno upravljanje potrošnjom. Zato su u fokusu mojih projekata, kroz saradnju sa pružaocima tehnoloških rešenja, fotonaponski sistemi na zgradama i solarne nadstrešnice za parking, integrisani sa infrastrukturom za punjenje električnih vozila, kao i, gde je to opravdano, sa sistemima za skladištenje energije. Takav pristup smanjuje opterećenje mreže, povećava otpornost sistema i poboljšava ekonomsku isplativost ulaganja. Ključnim smatram zajedničko planiranje energetskih i saobraćajnih rešenja jer se samo na taj način mogu postići stvarni klimatski efekti i obezbediti dugoročna održivost elektrifikacije saobraćaja.

Intervju vodila: Milena Maglovski