Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Zavod za zaštitu prirode Srbije, organizovali su nedavno u Domu omladine u Beogradu, panel diskusiju pod nazivom „Gluvo proleće“.
Tema panel diskusije je imala za cilj da pokrene na razmišljanje i ukaže na ugroženost ptica i njihovih staništa i da predloži i inicira inicijativu kod svakog pojedinca da obrati pažnju na značaj očuvanja ptica i staništa u kojima one borave.
O ovim pitanjima govorili su ornitolozi: Miloš Radaković, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Dimitrije Radišić, PMF Univerzitet u Novom Sadu, Voislav Vasić, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Maarten Hofman, IUCN – Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju. Diskusiju je moderirala Milica Mišković iz Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije – BirdLife.
Neke od tema koje je razmatrao Dimitrije Radišić odnosile su se na to da li su, u kojoj meri i koje vrste ptica ugrožene u Srbiji, koji su kriterijumi za definisanje statusa i nivoa njihove ugroženosti, šta su crvene liste, odnosno knjige, čemu one služe, koliko je vrsta ptica u Srbiji izumrlo poslednjih decenija, a za koje se može reći da ih očekuje ista sudbina u bliskoj budućnosti.
Pored negativnih primera, predstavljene su i vrste u čijim populacijama je došlo do rasta poslednjih godina ili decenija, uz određene faktore koji su do toga doveli (prirodni faktori, antropogene-mere zaštite kao što je slučaj sa populacijom beloglavog supa i modrovrane).
Maarten Hofman iz IUCN kancelarije u Beogradu je ukazao na globalne trendove i statuse ptica uz najznačajnije ugrožavajuće faktore i izazove sa kojima se susreću eksperti i zaštitari ptica i njihovih staništa.
Voislav Vasić se osvrnuo na vrednovanje ptica u ekološkom, ekonomskom i kulturološkom smislu uz objašnjenje zašto je uopšte važno da znamo zašto su ptice ugrožene i kako im pomoći, kakve su posledice nestanka vrsta, koliko i kako su ptice indikatori stanja životne sredine i kakav je odnos čoveka prema pticama u Srbiji.
Miloš Radaković je govorio o aktivnim i pasivnim merama zaštite i šta Zavod za zaštitu prirode Srbije, odnosno država rade i šta mogu da urade na očuvanju ptica i prirode generalno kroz izdavanje stručnih mišljenja i rešenja, koncepta vrednovanja područja za zaštitu preko prikupljanja podataka i publikovanja crvenih lista i knjiga u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode.
Sve veći značaj, a i obaveza je korišćenje međunarodnih dokumenata i prakse u oblasti zaštite divljih vrsta i staništa. Pored toga, Radaković je naglasio da za naučne i stručne procene nedostaju metodološki i naučno zasnovani terenski podaci za značajan broj vrsta.
U svom završnom obraćanju Miloš Radaković uputio je poziv na obilazak Zavoda i stalne postavke Zavoda u okviru redovnih aktivnosti obrazovno-izdavačkog sektora, a u cilju edukacije o značaju očuvanja ptica i prirode u celini.
Ovom prilikom, učesnici su istakli kao jedan od zaključka panel diskusije da se sve veći broj ljudi uključuje u edukativne i istraživačke programe i posmatranje ptica kao hobi, što rezultuje velikom količinom podataka o pticama i njihovoj prostornoj i vremenskoj distribuciji u Srbiji.
Sve to ukupno podiže nivo znanja u velikoj meri u odnosu na samo 10-tak godina unazad, a neuporedivo više u odnosu na decenije unazad. Posebno je naglašen značaj koncepta „Citizen sciences“ za očuvanje ptica i divljih vrsta i staništa.
Sala u Domu omladine je okupila oko 90-tak posetilaca, od učenika osnovnih i srednjih škola preko posmatrača i ljubitelja prirode do eksperata u oblasti zaštite prirode, ptica i divljih vrsta.
