Republička Vlada planira izgradnju više od 60 dervacionih mini hidrocentrala u zaštićenoj zoni najvećeg parka prirode u Srbiji, na Staroj planini. Ovime bi se neke od najlepših i najčistijih reka u Srbiji isušile i prevele u cev čime bi se promenio izgled rečnog korita i okoline. Time bi se izvršio ekocid nesagledivih razmera koji bi doveo do uništenja prirodnih staništa biljnih i životinjskih vrsta među kojima se nalaze i retke zaštićenje vrste koje su pred nestankom ne samo u Srbiji već i u svetu (klen, potočna pastrmka, potočna mrena, rakovi…).
Još jedan od problema ovog plana jete mogućnost da nakon izgradnje postrojenja ostane bez čiste pijaće vode. Poznato je da ovaj grad za snadbevanje jednim delom koristi izvore poput Krupačkog vrela koji se napajaju vodom ponornica sa Stare planine. Zemljište na Staroj planini je toliko osetljivo da bi bilo kakavi radovi u većem obimu na rekama mogli da dovedu do katastrofalnih posledica nesagledivih razmera gde bi reke promenile svoj tok i nestale a izvori pijaće vode u Pirotu bi zauvek presušili.
Javno preduzeće Srbijašume koje upravlja parkom prirode Stara planina kaže da je najveći broj hidrocentrala planiran u drugoj zoni zaštite što je suprotno uredbi o zaštiti parka prirode Stara planina u kojoj piše da je zabranjeno pregrađivanje vodotokova i gradnja takvih objekata.
Profesor Ratko Ristić stručnjak za bujične tokove i dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu smatra da država nije smela da dozvoli ovakav plan.
Zavod za zaštitu prirode Niš takođe je ukazao na katastrofalne posledice po životnu sredinu izgradnjom ovih objekata.
Ove poteze Vlada Republike Srbije pravda potrebom za dekarbonizacijom i čistom energijom dok stručnjaci iz oblasti energetike i zaštite životne sredine smatraju da je šteta po životnu sredinu mnogo veća od koristi koju će građani imati od proizvodnje struje u ovakvim postrojenjima.
U samoj odluci Vlade da se pređe na obnovljive izvore energije nije ništa sporno, ali realizovati taj projekat po svaku cenu i na ovakav način, gde će biti načinjena veća šteta nego korist vrlo je neodgovorno prema očuvanju resursa i prirodnih bogatstava Srbije . Vlada namerava da prirodna bogatstva, koje su zajedničko dobro, preda u ruke privatnicima koji će moći da rade šta god požele sa njima. Pored izgradnje mini hidrocentrala postoje i druga rešenja za dobijanje čiste energije kao što su izgradnja vetroparkova, upotreba biomase, solarna energija itd. Vlada se odlučila na ovaj potez jer je ova solucija najjeftinija i to bez studija o posledicama koje izgradnja ovih postrojenja mogu prouzrokovati.
Na rekama Crnobrška reka, Jošanica i Rakitska reka već se otpočelo sa realizacijom ovog projekta.
Kolika je korist od hidrocentrala?
Nakon analize rada do sada izgrađenih postrojenja u zemljama Balkana međunarodna organizacija BANKWATCH Network utvrdila je da je šteta po prirodu znatno veća od koristi.
Od 2001. do 2015. godine 57 velikih hidroelektrana proizvele su 97% struje iz hidropotencijala dok je 387 malih hidrocentrala doprinelo sa ukupno 3%.
Ukoliko bi gledali sa stanovišta ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji podaci su poražavajući.
Termoelektrane u Srbiji proizvedu 79% električne energije dok je 21% proizvedeno iz hidropotencijala među kojima su i velike hidroelektrane poput Đerdapa, pa bi se ukupna korist mini hidrocentrala merila u promilima dok bi šteta po životnu sredinu bila nesaglediva. Srbija bi izgubila 100% planinskih reka da bi se dobilo čak manje od 1% električne energije.
Srećom, u Srbiji mladi razmišljaju na duže staze i neretko podižu svoj glas protiv ovakvih nepromišljenih i neekonomičnih rešenja. Nekoliko mladih se okupilo i organizovalo preko socijalnih mreža a organizuju i potpisivanje peticije kako bi njihova poruka stigla do UNESCA i potecijalno sprečila ovaj neprihvatljiv projekat.
Peticiju možete potpisati još sutra u Knez Mihajlovoj ulici od 9-12h
S obzirom da je vremena vrlo malo, ako ne stignete fizički da dodjete kako biste potpisali peticiju, možete poslati svoje podatke ( Ime, prezime i adresu iz lične karte).
Ako želite da ih podržite posetite njihovu fejsbuk stranicu gde ćete saznati više o borbi za očuvanje reka Stare planine.
Izvor: bankwatch
