Uzgoj dominantnih useva na zemljištu tokom godina može dovesti do niza ekoloških posledica poput gubitka biodiverziteta, erozije zemljišta i emisija gasova staklene bašte. Zbog toga se poljoprivrednicima savetuje da delove svojih parcela pretvore nazad u livadu, ali postavlja se pitanje da li će im to doneti ekonomsku dobit.
Stručnjaci sa Državnog univerziteta u Ajovi nude rešenje koje će, kako kažu, doneti korist svima – poljoprivrednicima, preduzećima i, naposletku, čitavom društu.
Reč je upotrebi travnate biomase za proizvodnju prirodnog biogasa na čijem je proučavanju isrtaživački tim sa pomenutog univerziteta radio punih šest godina.
Profesorka ekologije i upravljanja prirodnim resursima Lisa Šulte Mur je, zajedno sa svojim saradnicima, modelirala ekonomsku izvodljivost proizvodnje gasa iz trave u različitim okruženjima i iz različitih perspektiva.
Njihov rad se koncentriše na optimizaciju i proširenje upotrebe anaerobnih digestora – postrojenja u kojima se odvija prirodni proces biorazgradnje organske materije bez prirustva kiseonika. Uhvaćen u rezervoarima, biogas se može preraditi u gorivo koje ima potencijal da zameni prirodni gas na bazi nafte i koristi se za napajanje električnih generatora.
Pročitajte još:
- NA ETF-U, PROJEKAT RAZVOJA NOVE GENERACIJE STRUČNJAKA ZA ZELENU ENERGIJU
- UNAPREĐENJE POLITIKA I REGULATIVA POTREBNO ZA CILJ UTROSTRUČENJA OIE
- NEMAČKA: DO KLIMATSKE NEUTRALNOSTI UZ ZELENI VODONIK
„Da bismo zamenili prirodni gas resursima koji revitalizuju održivu poljoprivredu, moramo biti u stanju da kvantifikujemo koliko energije možemo da proizvedemo i pokažemo da može biti isplativa i ekološki prihvatljiva“, rekao je ko-autor studije Mark Mba-Rajt.
Obnovljivi prirodni gas kao najisplativiji
U studiji objavljenoj u časopisu BioEnergy Research, istraživači su modelirali kako mreža digestora u gradu Amesu u Ajovi može zadovoljiti gradske potrebe za toplotom i strujom. Prema njihovim procenama, bilo bi dovoljno da na različitim lokacijama bude postavljeno 10 digestatora koji bi koristili stočni stajnjak, nusproizvode biogoriva, otpad od hrane, otpadne vode i travu kao sirovine. Činjenica da se obnovljivi prirodni gas pokazao kao ekonomski najisplativiji može poslužiti čelnicima grada za donošenje odluka, rekao je Mba-Rajt.
U drugoj studiji naučnici su analizrali dva hipotetička digestatora koji koriste travnatu biomasu i došli do zaključka da bi tokom svog očekivanog životnog veka od 20 godina, ova postrojenja donela kombinovani profit od preko 400 miliona dolara pod najboljim uslovima. Istraživači takođe tvrde da bi tokom dve decenije bilo proizvedeno 45 miliona gigadžula obnovljivog prirodnog gasa – što je oko 12,5 milijardi kilovat sati – i to uz 83 odsto manji ugljenični otisak od prirodnog gasa dobijenog iz fosilnih goriva. Emisije bi takođe bile niže od emisija iz etanola na bazi kukuruza ili biodizela na bazi soje, tvrde stručnjaci.
