Od toplotnih talasa, preko širenja vektorskih zaraza, do posledica oluja, poplava, suša i šumskih požara, posledice klimatskih promena mogu na različite načine uticati na zdravlje ljudi.
S obzirom na značajan uticaj klimatskih promena na zdravlje stanovništva, jedan od načina pristupa ovom problemu je i adekvatno prepoznavanje rizika koji klimatske promene predstavljaju po zdravlje ljudi u okviru propisa u zdravstvu, ali i u propisima kojima su regulisana pitanja klimatskih promena, piše za Klima101, dr Sofija Nikolić Popadić, naučna saradnica na Institutu društvenih nauka u Beogradu.
Ova tema je sve više prisutna u klimatskim politikama zemalja širom sveta. Krajem 2023. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je objavila rezultate istraživanja: u kojoj meri zemlje sveta uključuju zdravlje i zdravstvo u svoje klimatske planove, gde je ukazala na različite napretke u poslednjih nekoliko godina.
Između ostalog, kako navodi SZO, udeo zemalja koje uključuju procenu klimatski osetljivih zdravstvenih rizika u svojim ključnim klimatskim dokumentima porastao je u poslednjih nekoliko godina sa 10 odsto na 32 odsto.
Međutim, po svemu sudeći, u tih 32 odsto zemalja ne spada i Srbija, koja u svom Nacionalno utvrđenom doprinosu, kao i u Strategiji niskougljeničkog razvoja, samo nominalno navodi zdravlje i zdravstvo.
Imajući u vidu usku povezanost zdravlja i klimatskih promena, analizirali smo širu zdravstvenu regulativu u Srbiji i Zakon o klimatskim promena kako bismo došli do odgovora na pitanje: da li je opasnost od klimatskih promena po zdravlje stanovništva adekvatno prepoznata u Srbiji?
Pročitajte još:
- UDISANJE ZAGAĐENOG VAZDUHA U TRUDNOĆI UZROK SVE ČEŠĆIH MENTALNIH OBOLJENJA DECE
- KOLIKE TROŠKOVE ŽIVOTNOJ SREDINI, KLIMI I ZDRAVLJU UZROKUJE INDUSTRIJSKO ZAGAĐENJE VAZDUHA
- EVROPA U 2023. GODINI – TOPLOTNI TALASI I JAKE POPLAVE
Kako sve klimatske promene utiču na naše zdravlje?
Toplotni talasi koji su poslednjih godina sve učestaliji ugrožavaju zdravlje stanovništva, posebno osoba koje spadaju u grupe sa povećanim rizikom po zdravlje. Podaci pokazuju da toplotni talasi utiču na povećanu smrtnost kod osoba obolelih od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, oboljenja bubrega, sistema za disanje…
Visoke temperature atmosferskog vazduha se mogu negativno odraziti i na zdrave osobe, posebno na malu decu, starija lica, kao i na osobe koje su zaposlene u poljoprivredi i industriji. Toplotni talasi su povezani i sa požarima koji takođe negativno utiču na zdravlje, a mogu dovesti i do gubitaka ljudskih života. Sušni periodi koji su sve češći poslednjih godina utiču na snabdevanje vodom i na poljoprivrednu proizvodnju, što se odražava na proizvodnju hrane.
Posebno je zabrinjavajuća činjenica da novi klimatski uslovi mogu doprineti pojavi zaraznih bolesti sa kojima se u Srbiji do sada nismo susretali ili koje nisu bile široko rasprostranjene. Jedan od primera je porast broja obolelih od virusa Zapadnog Nila. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u periodu od 2012. godine do 2021. godine smrt 101 osobe je bila povezana sa oboljenjem od groznice Zapadnog Nila.
Ceo tekst možete pročitati ovde.
Izvor: Klima101
