U petak 3. novembra obeležen je Svetski dan čistog vazduha.
Monitoring kvaliteta vazduha se u Republici Srbiji ostvaruje praćenjem koncentracija zagađujućih materija u vazduhu u mreži automatskih mernih stanica i mernih mesta na državnom i lokalnom nivou i to: SO2, NO2, prizemni ozon (O3), CO, suspendovanih čestica PM10 i PM2.5, olova, benzena, čađi. Ocenjivanje kvaliteta vazduha vrši se na osnovu izmerenih vrednosti zagađujućih materija u vazduhu primenom kriterijuma za ocenjivanje u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi za monitoring i zahtevi kvaliteta vazduha.
U cilju unapređenja proračuna ove godine su pripremljeni novi emisioni faktori i izvori emisija svrstani u 12 sektora. U periodu od 2011. do 2015. godine, udeo pojedinih sektora u ukupnim emisijama osnovnih zagađujućih materija je različit, a najveći udeo u ukupnim emisijama oksida sumpora i azotnih oksida imao je sektor proizvodnje električne i toplotne energije, dok je najveći udeo u ukupnim emisijama suspendovanih čestica PM10 poticale uglavnom iz dva izvora – sektora industrije i individualnih ložišta, ali se i sektor poljoprivrede bez stočarstva takođe pokazao značajan.
Mere zaštite životne sredine, pre svega, zaštite vazduha od uticaja izvora zagađenja podrazumevaju kompleksne, sveobuhvatne i unapred isplanirane mere. Imajući u vidu značaj koji očuvanje kvaliteta vazduha i životne sredine u celini ima na društvo i na svakog pojedinca, posebno u predstojećem procesu pridruživanja EU, gde je oblast zaštita vazduha visokog prioriteta, potrebno je uložiti još više napora na svim nivoima kako bi se dostigli potrebni ciljevi i odgovarajući standardi EU i na taj način da se obezbedi osnovno pravo svakog građanina da živi u zdravoj životnoj sredini.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
