Brojne posledice aerozagađenja, uključujući i doprinos smrtnosti od jednog miliona ljudi godišnje na svetskom nivou, sve češće su tema u domaćoj javnosti. Izloženost zagađenju iz spoljašnjeg vazduha povezana je sa velikim brojem akutnih i hroničnih oboljenja, od iritacija preko respiratornih do kardiovaskularnih bolesti, a savremena nauka dovela je u vezu zagađenje i sa pojavom dijabetesa. Efekti zagađenja vazduha po zdravlje dobro su dokumentovani, premda mešavine zagađenja u vazduhu mogu biti kompleksne.
Zagađenje vazduha čini mešavina tečnih i čvrstih faza; mešavina gasovitih, isparljivih, poluisparljivih materija i suspendovanih čestica, a njihov odnos je veoma promenjiv. Glavni zagađivači, o čijem uticaju na zdravlje postoje brojna istraživanja, jesu suspendovane čestice, ozon, azot-dioksid, sumpor-dioksid, metan, živa i čađ dobijena izgaranjem ugljovodoničnih gasova.
U razgovoru sa Vlatkom Matković Puljić iz nevladine organizacije Health and Environment Alliance saznali smo kako bi trebalo da se vrše provere kvaliteta vazduha, da li se merenja zagađujućih materija propisno vrše i koliko se razlikuju njihova merenja od merenja javnih institucija.
Vlatka Matković Puljić je rođena u Hrvatskoj, živi u Briselu i zaposlena je u organizaciji HEAL. Bavi se zagađenjem vazduha na Balkanu. U svom radu, najviše je usmerena na industrijske izvore zagađenja, s obzirom na to da je industrija jedan od najvećih zagađivača vazduha. Pre nego što se pridružila HEAL-u, Vlatka je radila u različitim organizacijama uključujući Zagrebačku Univerzitetsku bolnicu za zarazne bolesti, „CARE International” i Hrvatski Institut za javno zdravlje. Po struci je defektolog, a doktorirala je u oblasti javnog zdravlja na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.
Zagađenje vazduha je globalni problem koji se u Beogradu oseća ali i vidi. Kao dokaz mogu da posluže i podaci Svetske zdravstvene organizacije, prema kojima u Srbiji tokom jedne godine prerano umre više od 7.000 ljudi usled izloženosti zagađenjima iz vazduha, što našu zemlju svrstava na drugo mesto u Evropi po broju prevremenih smrti usled zagađenja vazduha. U Srbiji više od 3.300 slučaja prevremene smrti godišnje nastupi samo od jednog zagađivača – termoelektrana na ugalj. Na globalnom nivou 6,5 do 7 miliona ljudi umire godišnje zbog aerozagađenja. Ukoliko bismo ovaj broj smrti preveli u novac, došli bismo do podatka da državu posledice zagađenja vazduha iz termoelektrana koštaju između jedne i četiri milijarde evra na godišnjem nivou.
„Većina ljudi koja živi u urbanim sredinama, živi u zagađenom okruženju. Najveći izvori zagađenja su saobraćaj, termoelektrane na fosilna goriva, a tu se najviše misli na ugalj, loženje u kućama na ugalj ili drvo. Ukupno 50 odsto čestičnog zagađenja u Srbiji dolazi iz termoelektrana na ugalj, pa zatim iz kućnih ložišta, a na trećem mestu su neki drugi izvori zagađenja”, kaže Vlatka Matković Puljić.
Kvalitet vazduha u Srbiji predstavlja veliki problem. Merenja pokazuju da građani širom zemlje udišu vazduh koji se smatra štetnim po zdravlje. Na primer, koncentracije PM2,5 i PM10 su znatno veće od graničnih vrednosti koje su Evropska unija i Svetska zdravstvena organizacija postavile. U izveštaju o kvalitetu vazduha iz 2013. godine navodi se da je u toku te godine na većini lokacija prekoračena godišnja granična vrednost čestica PM10 koja iznosi 40 μg/m3. Tokom 2013. godine u širim gradskim područjima Beograda, Bora, Užica i Smedereva vazduh je bio III kategorije, što znači da je bio prekomerno zagađen. Prema podacima, te iste godine 73 odsto stanovništva u urbanim i urbano-industrijskim gradskim područjima bilo je potencijalno izloženo koncentracijama zagađivača iz nadreferentnog nivoa.
U samim urbanim sredinama, osim zagađenja iz termoelektrana koje zagađuje celu zemlju, prisutni su i drugi zagađivači. U Beogradu je to saobraćaj, a drugi problem je što su termoelektrane blizu Beograda i one ispuštaju velike količine različitih zagađivača, kao što su azotni oksidi, sumpor dioksid i druga čestična zagađenja.
HEAL je sproveo akciju merenja lične izloženosti zagađenom vazduhu uz pomoć malih mobilnih uređaja „AirBeam” koji se prema analizama sprovedenim u Americi i Belgiji pokazao kao precizan. Postojao je otvoreni poziv za kandidate koji su hteli da nose ove merne uređaje, aakcija je pokrenuta u Beogradu i Novom Sadu s idejom da volonteri mere svoju dnevnu izloženost aerozagađenju, od izloženosti tokom odlaska na posao (pešice, autom, biciklom) do boravka u zatvorenom prostoru, tokom šetnje gradom i dr. Uređaj AirBeam meri zagađenje prouzrokovano PM2,5 česticama i radi na foto-laserskoj metodi koja nije tako sofisticirana za razliku od monitoring stanice koja osim što meri kvalitet vazduha obično uzima i uzorak prašine na osnovu kog se može analizirati radioaktivnost tog uzorka i odrediti poreklo zagađenja (da li dolazi iz termoelektrana, saobraćaja ili nekog drugog izvora).
„Monitoring vazduha se u Srbiji radi i to relativno dobro ali broj mernih mesta nije dovoljan. Recimo za PM2,5 postoji samo nekoliko monitoring stanica u celoj Srbiji, s tim da se ne uzimaju podaci 
sa svih stanica za godišnji obračun kvaliteta vazduha, nego jedna monitoring stanica koja se nalazi na Novom Beogradu, ulazi u proračun za celu Srbiju. Kroz ovaj projekat pokušali smo da zaključimo kolika je razlika između lične izloženosti čestičnom zagađenju u odnosu na to šta monitoring stanica zabeleži.”
Dok je boravila u Beogradu u junu ove godine, Vlatka je merila koncentraciju čestica u Beogradu i prosečna koncentracija PM čestica na putu od Voždovca do centra grada bila je 37 mikrograma po kubnom metru (μg/m3), a najveća je iznosila 57. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ukoliko živite u mestu u kom je koncentracija PM2,5 čestica do 12 μg/m3, ono se može smatrati zdravim, dok je koncentracija do 35 μg/m3 nezdrava za osetljivu grupu kao što su deca, starije osobe, trudnice i ljudi sa osetljivim respiratornim sistemom. Kad se prekorači granica od 55 μg/m3, govorimo o skroz nezdravoj sredini i velikoj izloženosti riziku. Istovremeno kada je Vlatka merila zagađenje vazduha PM2,5 česticama, dve monitoring stanice su baš u isto doba poslovni portal o čistoj energiji dana zabeležile podatke za PM2,5 – oni su iznosili 11 μg/m3 i 14μg/m3. Prva monitoring stanica je smeštena u širem centru grada, a druga na Novom Beogradu. Takođe, volonteri koji su nosili ove uređaje ustanovili su da je najveće zagađenje ovim česticama u kafićima u kojima je dozvoljeno pušenje – u njima je količina PM2,5 čestica iznosila 180–190 μg/m3*.
„Ovim projektom želimo prvenstveno da uključimo građane u aktivno merenje kvaliteta vazduha i praćenje svoje lične izloženosti aerozagađenju u svakodnevnom životu, a time da podignemo svest o tome šta je (ne)zdrav vazduh”, objasnila nam je Vlatka.
Udruženje za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) pozvalo je vlasti Srbije da ulože napore da se očisti vazduh u našoj zemlji u okviru kampanje „Skini masku mome gradu” koja je sprovedena u Beogradu povodom Svetskog dana borbe protiv astme 2017. godine. Kampanja je dobila podršku Ministarstva zdravlja Srbije i stručnjaka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu koji sprovode pilot istraživanje o izloženosti suspendovanim česticama PM2,5. „Skini masku mome gradu” je globalna inicijativa zdravstvenih radnika, koju predvodi HEAL, za poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisije štetnih gasova. Aktivisti incijative pozvali su gradske vlasti širom sveta da se drže smernica o kvalitetu vazduha Svetske zdravstvene organizacije i usvoje odgovarajuću politiku i program. Globalna kampanja „Skini masku mome gradu” pokrenuta je takođe i u Varšavi, Adani, Istanbulu, Iskenderunu, Londonu, Solt Lejk Sitiju, Čenaju, Ahmedabadu i Sao Paolu.
Priredila: Nevena Đukić
* Svi podaci preuzeti iz zvaničnog izveštaja Zagađenje vazduha i zdravlje u Srbiji koji je priredila NVO HEAL (Health and Environment Alliance)
Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.
