Portal Zelena Srbija Novinske agencije Beta, u saradnji sa Evropskom klimatskom fondacijom, organizovao je panel-diskusiju pod nazivom „Izmene Zakona o energetici: pravci i predviđanja“ na kojoj su govorili Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija, Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine, Nenad Maričić, prozjumer iz Rume, i Dragan Ostić, predstavnik Centra za životnu sredinu iz Banja Luke.
Govornici su se složili da je zelena agenda prepoznata kao imperativ, kako u Srbiji, tako i u regionu, ali da njeno efikasno sprovođenje koče komplikovane administrativne procedure i još uvek nedovoljno prilagođen zakonski okvir.
Ipak, da smo na dobrom putu, potvrdila je menadžerka udruženja OIE Srbija, koja kaže da smo u prošloj godini proizveli i trošili preko 38 odsto zelene energije, što je na zavidnom nivou čak i za pojedine razvijene evropske zemlje. Veliki procenat zelenih kilovata u domaćem energetskom miksu potiče od hidroelektrana, ali ni projekti vetroelektrana i solarnih elektrana ne zaostaju, kaže Isailović.
„Što se tiče solara i vetra, mi trenutno imamo 10 izgrađenih vetroparkova ukupne snage 511 MW, od čega su neki na prenosnom, a neki na distributivnom sistemu. Imamo i 160 MW solarnih elektrana — od toga su 75 MW prozjumeri, a tu je i nekoliko desetina megavata iz biogasa i biomase. Ove cifre ukazuju na to da je cilj koji je postavljen za 2030. godinu, prema kome treba da proizvodimo i trošimo 45 odsto zelene energije, dostižan, posebno imajući u vidu da imamo dosta projekata u planu i izgradnji“, istakla je Danijela Isailović.
Ona je dodala da su u Srbiji prošle godine sprovedene vrlo uspešne aukcije za 400 MW vetra i 50 MW solara i najavila da će narednih dana biti raspisane nove aukcije za 300 MW vetra i 124 MW solara.
Pročitajte još:
- Đedović Handanović: SE Petka na mreži u prva tri meseca 2025. godine
- Nove uredbe za aukcije – veće mogućnosti za vetar i sunce
- Šta donose promene Zakona o energetici za sektor OIE
Kako su izmene zakona uticale na povećanje broja prozjumera?
Prema rečima Vladana Šćekića iz Centra za unapređenje životne sredine, u Srbiji je trenutno u registar prozjumera upisano 2.895 domaćinstava, samo tri stambene zajednice i oko 1.090 preduzeća. Ukupna snaga ovih postrojenja iznosi oko 78 MW. On dodaje i da broj novih prozjumera ove godine neće preći broj onih koji su se upisali u registar prošle godine, a najviše ga, kaže, brinu stambene zajednice kojih su u registru samo tri.
Kada je reč o isplativosti ove investicije, Šćekić objašnjava da je ranije, pre izmena finansijskih zakona, bilo neisplativo postati prozjumer, imajući u vidu da su se ovakve solarne elektrane isplaćivale tek za 20 godina. Kako bi se probudilo veće interesovanje prozjumera, bilo je neophodno zaokružiti koncept prilagođavanja neto-merenju, sistemu obračuna energije u kojem se višak električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora vraća u mrežu, a proizvođač dobija kredite koji se koriste za pokrivanje potrošnje kada proizvodnja nije dovoljna.
„Ono što se u međuvremenu desilo jeste promena zakona o PDV-u te je obračun PDV-a prilagođen neto-merenju. Primenjene su i akcize, a promenjen je i zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, u okviru kojeg je prebačen obračun naknada za energetsku efikasnost. Takođe je doneta uredba o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača, koja je isto prebačena na neto-merenje. Time možemo reći da je zaokružen koncept prilagođavanja neto-merenju, a jedino što je ostalo jeste mrežarina koja se plaća na ukupno preuzetu električnu energiju“, ističe Šćekić.
Govoreći o novom zakonu o energetici, Šćekić kaže da će on prozjumerima doneti neto-obračun koji podrazumeva valorizaciju viškova energije predatih u mrežu, a desiće se najkasnije do 31. decembra 2026. godine.
U BiH samo 47 prozjumera
Iako je u Federaciji Bosne i Hercegovine usvojen zakon kojim je definisan koncept prozjumera, na teritoriji cele Federacije ih je svega 47. U poređenju sa ostalim zemljama u regionu, to je izuzetno mali broj, rekao je Dragan Ostić iz Centra za životnu sredinu u Banja Luci.
On dodaje da postoji veliko interesovanje građana da postave solarne panele na svom posedu, ali da proces koči neusklađenost između potražnje i aktivnosti donosilaca odluka.
Da bi Federacija ispunila svoj cilj za 2030. godinu, trebalo bi da dođe do 100.000 prozjumera, što za tako kratak period deluje neostvarivo, ocenio je Ostić.
Da li se isplati postati prozjumer?
Nenad Maričić, jedan od prozjumera iz Rume, takođe je gostovao na ovom panelu, a prema njegovim rečima, sada je pravo vreme za sve one koji su zainteresovani da postanu prozjumeri.
Kada je Maričić uplovio u svet prozjumera, zakonska regulativa još uvek nije bila dovoljno povoljna, pa priznaje da je bio razočaran kada je video prvi račun za struju nakon puštanja solarne elektrane u rad, jer bi to značilo da će se elektrana isplatiti tek za 20 godina.
„Izmene zakona koje su se desile u prethodne dve godine doprinele su da se cela priča o prozjumerima izuzetno isplati. Došli smo do toga da bi, bez solarnih panela, moje domaćinstvo godišnje plaćalo oko 200.000 dinara za električnu energiju, a uspeli smo da uštedimo 140.000 dinara, što znači da je blizu 70 odsto potrošnje pokriveno proizvodnjom iz naše solarne elektrane. Elektrana nam se po ovoj računici isplati za šest godina, što je, po mom mišljenju, dobro. Pozvao bih sve koji su zainteresovani, a nisu još uvek postali prozjumeri, da to i učine“, rekao je Maričić.
