Uticaj klimatskih promena na trenutne ali i migracije širom sveta u budućnosti, privlačile su značajnu pažnju javnosti i donosioca odluka tokom protekle decenije. Nova studija koju vodi Međunarodni institut za primenjenu analizu sistema (IIASA) pružila je prvu sveobuhvatnu analizu kako klimatski faktori – posebno suša i aridnost – utiču na unutrašnju migraciju.
Nova studija, objavljena u časopisu Nature Climate Change, koristila je mikro podatke iz popisa iz 72 zemlje u periodu od 1960. do 2016. godine kako bi pružila prvu svetsku procenu kako ekološki stres utiče na migraciju unutar nacionalnih granica.
Previđa se da, kako bude jačao utičaj klimatskih promena,sve više populacije će se suočiti sa pritiskom da traži bolje uslove za život.
Analizima IIASA pokazala je da suše i aridizacija utiču na migranije između subnacionalnih regiona unutar zemlje. Najviše je izraženo u područjima koji zavise od poljoprivrede i ruralnim delovima, gde su sredstava za život veoma ranjiva na promene klimatskih uslova.
Uticaji suše i aridizacije su, na primer, najjači u delovima Afrike, Bliskog Istoka, Južne Amerike, Južne Azije i Južne Evrope, gde su poljoprivredni načini života prisutni i gde je klima već suva. U ovim regionima, kombinacija ekonomske krize i ekoloških izazova stvara jake podsticaje za migraciju.
Pored regionalnih razlika, studija takođe dokumentuje velike heterogenosti u obrascima migracije među populacionim grupama. U manje razvijenim zemljama, mlađi radno sposobni odrasli (15-45 godina) sa srednjim nivoom obrazovanja, najverovatnije da će se preseliti kao odgovor na sušu i povećanu aridnost. U bogatijim zemljama, starije populacije, bez obzira na nivo obrazovanja, pokazuju jače obrasce migracije.
Pročitajte još:
- Saradnja WMO i FIS: Klimatske promene ugrožavaju zimske sportove i planinske zajednice
- Međunarodna konferencija o sušama usmerena na povećanje globalne otpornosti
- Ekstremne padavine u Evropi – uzroci i predviđanja
„Naš rad naglašava potrebu za politikama koje se bave i uzrocima migracije i posledicama za regije destinacije. Adekvata infrastruktura, zdravstvene usluge i sistemi socijalne podrške su od ključnog značaja u urbanim oblastima koje sve više apsorbuju migrante izazvane klimatskim promenama,” ističe koautor Gaj Abel, istraživač u Grupi za istraživanje migracija i održivog razvoja pri IIASA.
Iako studija predstavlja veliki napredak u razumevanju veze između klimatskih promena i unutrašnje migracije, autori priznaju da postoje izazovi zbog ograničenih i neuporedivih podataka o migraciji.
Raja Mutarak, koautorka u Grupi za istraživanje migracija i održivog razvoja pri IIASA, naglašava da će za oblikovanje trendova migracije biti potrebni sveobuhvatniji podaci i kontinuirana istraživanja kako bi se razvile ciljne intervencije i politička rešenja koja se bave složenim odnosom između ekoloških faktora i ljudske mobilnosti.
