Svetlosno zagađenje predstavlja ozbiljan ekološki problem sa kojim se suočava više od 80 odsto svetske populacije. Međutim, nije do kraja poznato na koje sve načine noćno svetlo utiče na biljke i životinje dovodeći do promena u ekosistemima, zbog čega su stručnjaci sa Kineske akademije nauka u Pekingu rešili da bace novo svetlo na ovo pitanje.
U studiji, objavljenoj u časopisu Frontiers in Plant Science, naučnici su želeli da odgovore na pitanje zbog čega je lišće biljaka u urbanim sredinama ređe oštećeno od strane insekata nego drveće u prirodi. Odgovor leži u urbanom noćnom osvetljenju koje je vremenom dovelo do promena u ključnim funkcionalnim osobinama lišća čineći ih čvršćim i žilavijim.
Poznato je da postoje sličnosti između prirodnog i veštačkog svetla, s tim što veštačko svetlo tipično ima ograničen spektar, specifične talasne dužine i osvetljenost u poređenju sa prirodnim svetlom. Stoga prekomerno noćno osvetljenje tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do toga da se biljka ne prilagodi. Naučnici su posumnjali da bi se biljke, koje su izložene visokom nivu veštačke svetlosti, fokusirale pre na odbranu nego na rast, proizvodeći čvršće listove sa više hemijskih odbrambenih jedinjenja i manje hranljivih materija.
Postoje studije koje ukazuju da je intenzitet noćnog osvetljenja premašio prag adaptacije biljaka, što je dovelo do promena u njihovim fiziološkim odgovorima.
Pročitajte još:
- Modna industrija zaostaje u postizanju klimatskih ciljeva
- Objavljena prva studija o ekološkim posledicama projekta „Jadar“
- Prikupljanje opasne ambalaže, put ka zaštiti životinja od trovanja
„Lišće koje nema oštećenja od insekata može usrećiti ljude, ali ne i insekte. Biljojedenje je prirodni ekološki process koji održava biodiverzitet insekata“, rekao je jedan od autora studije, dr Šuang Žang za Kineske akademije nauka.
Kako biljojedi (u prvom redu insekti) sve teže dolaze do hrane u urbanim sredinama, njihov opstanak je doveden u pitanje. Smanjena brojnost insekata dalje ugrožava opstanak ptica i drugih vrsta koje se njima hrane, što najzad dovodi do dramatičnog gubitka biodiverziteta i promena u ekosistemima.
„Opadanje brojnosti insekata je globalni obrazac primećen poslednjih decenija. Trebalo bi da posvetimo više pažnje ovom trendu”, rekao je Žang uz napomenu da je moguće da noćno svetlo i na drugi način doprinosi smanjenoj brojnosti insekata tako što ih, recimo, čini lakše uočljivim za grabljivice.
Stručnjaci upozoravaju da je visok intenzitet noćnog svetla štetan za protok energije od urbanih biljaka ka višim trofičkim nivoima, predstavljajući potencijalnu pretnju za održavanje biodiverziteta (npr. raznovrsnost artropoda, raznolikost ptica) u urbanim ekosistemima. Ipak, biće potrebna dalja istraživanja da bi se u potpunosti razumeli efekti veštačkog svetla.
