Nikola Rajaković: Da li će konvencionalna energetika u Srbiji uspeti da odgovori na izazov elektromobilnosti?

Svima nam je verovatno postalo jasno da se Republika Srbija ozblijno priprema za transformaciju saobraćaja – od vozila sa tradicionalnim pogonom na fosilna goriva ka održivim elektri­čnim i hibridnim automobilima, autobusima, kamionima.

Mreža stanica za punjenje elektromobila u Srbiji poče­la je ubrzano da se razvija tokom ove godine. Kako putna infrastruktura uskoro više neće predstavljati problem za vozače elektromobila, očekuje se da će do 2025. godine na putevima u našoj zemlji biti 100.000 ovakvih vozila.

Koristi koji proizilaze iz navedenih promena su više­ struke, ali za upotrebu elektrodistributivne mreže u svrhu punjenja baterija električnih vozila potrebno je ipak nešto više od dobre volje vozača da postojeća vozila zamene mo­dernijim elektromobilima.

O kapacitetima naše elektrodistributivne mreže i utica­ju široke upotrebe električnih vozila na njen nesmetani rad, razgovarali smo sa dr Nikolom Rajakovićem, profesorom na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i jednim od vodećih eksperata za elektroenergetiku u Srbiji. Ona nam je dao svoja predviđanja razvoja održivog saobra­ćaja i infrastrukture za električna vozila u našoj zemlji.

– Naučna javnost u Srbiji u velikoj meri podržava tranzi­ciju energetskog sektora prema energetici bez fosilnih go­riva, odnosno bez emisije štetnih gasova staklene bašte. Na početku ovih promena bilo je određenih otvorenih pitanja, ali danas je izvesno da konvencionalna energetika ne može da odgovori na izazove sa kojima je suočena. Ti izazovi se uglavnom svode na velike probleme u zaštiti životne sredi­ne, na ograničenost fosilnih goriva (nafta, gas, ugalj…) i na stalni porast potreba za energijom – rekao je dr Rajaković.

Mogući odgovori se nalaze u optimalnom energetskom miksu (hibridna energetska rešenja sa obnovljivim izvorima energije, energetskom efikasnošću i skladištenjem energije).

– U takvim kompleksnim energetskim sistemima po­ treba za uvođenjem pametnih mreža postaje primarna jer je neophodno da se obnovljiva varijabilna proizvodnja (pre svega iz solarnih elektrana i vetroelektrana) na najbolji na­čin integriše u sistem. Osim toga, pametne mreže omogu­ ćavaju da se tokovi energije, gasa i toplote nadziru i kon­trolišu i po potrebi skladište, i omogućavaju da se baterije električnih vozila na najbolji način integrišu u elektroener­getsku mrežu – objašnjava profesor.

U nastavnim planovima i programima na Elektroteh­ničkom fakultetu već skoro dve decenije se izučavaju teh­nologije i načini integracije obnovljivih izvora energije, a paralelno sa time uvode se i tehnologije pametnih mreža.

– Strateški značaj električnih vozila i energetske infrastrukture za punjenje električnih vozila u kontekstu savre­mene energetike je ogroman. Naime, veliki deo otvorenih pitanja savremene energetike i posebno elektroenergeti­ke rešava se preko masovnog uvođenja električnog tran­sporta. Na ovaj način se i pitanje energetske efkasnosti (kao jedne od najznačajnijih poluga savremene energeti­ke) i ukupnih potreba za energijom rešava vrlo uspešno. U kontekstu široke primene električnih vozila značajno je prilagođavanje naše regulative jer se pojavljuje veliki broj stanica za punjenje i tako električni transport postaje de­finitivno nova oblast za čiju primenu je ponovo neophodan visok tehnološki nivo pametnih energetskih mreža – nado­vezao se profesor Rajaković.

Saznali smo i to da su u okviru Univerziteta u Beogradu uočene potrebe za studijama, koje bi ispitale i pripremile elektrodistributivnu mrežu na nadolazeći porast upotrebe električne energije u svrhe punjenja baterija vozila.

– Priključenje električnih vozila podrazumeva analizu dve opcije. Prva se odnosi samo na mogućnost toka sna­ge od mreže prema bateriji vozila, a druga na mogućnost dvosmernih tokova snaga, odnosno baterija može da služi i kao potrošač, ali i kao izvor energije. Ova druga opcija daje priliku da mreža u slučaju potrebe ima rezervne izvore u baterijama električnih automobila i na taj način se skladi­ štenje energije značajno diversifikuje. No, značajno je na­glasiti da istovremeno priključenje velikog broja baterija na električnu mrežu može da donese značajne tehničke probleme (padovi napona, viši harmonici…), ali da se ovi problemi mogu uspešno rešavati primenom optimizacio­nih algoritama. Novo opterećenje u mrežama, zajedno sa distribuiranim varijabilnim obnovljivim izvorima energije (solar i vetar) zahtevaće dodatni razvoj metoda baziranih na stohastičkim zakonomernostima kako bi se integraci­ja sa mrežom uspešno izvela – pojasnio nam je profesor Rajaković.

U planu su studije izvodljivosti u više naučno-­istraži­vačkih institucija, kao i u samoj Elektrodistribuciji Srbije, te se nadamo da će buduća istraživanja pružiti punu podrš­ku održivom transportu u Srbiji.