Mnogim Nemcima postalo je prirodno da umesto da odvrnu česmu kupe flašicu vode. Tu ekološki lošu naviku želi da promeni nemačka ministarka za zaštitu životne sredine Svenja Šulce koja se založila za bolju zaštitu čovekove okoline i klime kroz zaokret sa flaširane vode na onu sa česme.
Voda sa česme u Nemačkoj je „besprekorna“, rekla je za DPA Šulce, političarka Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).
„Konzumiranjem vode sa česme štede se novac, energija i nepotrebno pakovanje“, rekla je ona, dodajući da je korišćenje vode sa česme „zdrava i ekološki dobra alternativa za flašice vode koje ljudi po ceo dan nose“.
Problem je što u Nemačkoj nema mnogo javnih česama. Zato je širom zemlje postalo uobičajeno da kupite bocu u prodavnici ili je naručite u kafiću ili restoranu. Ako tražite čašu vode sa salvine, uglavnom će vas dočekati namršteno lice.
U želji da se napravi zaokret, ministarstvo je osnovalo udruženje „Savet: Slavina“ (A Tip: Tap). Projekat udruženja „Transformacija: Konzumiranje vode sa česme štiti klimu“ dobio je podršku ministarstva od 1,3 miliona evra. Cilj je da se „sa flaširane vode pređe na vodu sa slavine kako bi se smanjili emisija ugljen-dioksida (CO2) i plastični otpad„, navelo je Ministarstvo životne sredine u saopštenju.
Postavlja se pitanje kako stići do tog cilja. Organizator projekta Karmen Helmajer objašnjava da je sve u informisanju ljudi – u školama, kompanijama itd. Oni takođe postavljaju česme sa kojih ljudi mogu da piju vodu ili dopune boce za višekratnu upotrebu, preneo je magazin“Lokal“.
Sa ciljem da se poveća broj česama na javnim mestima, udruženje sarađuje sa lokalnim vlastima, javnim preduzećima i inicijativama u sektoru vode za piće u mnogim krajevima Nemačke.
Voda iz slavine bolja je za prirodnu sredinu
Udruženje planira proveru ljudi, odnosno da li zaista prelaze sa flaširane vode na vodu sa česme. Još pre deset godina nemačka kompanija za sertifikaciju utvrdila je da su voda iz česme i mineralna voda iste po načinu na koji se vade i tretiraju.
Međutim, vreme transporta i pakovanje prave ogromnu razliku. Prema jednom istraživanju, „tipična mineralna voda prodata u Berlinu nosi između 60 i 425 grama CO2 ekvivalenta po litru“ a voda iz česme u proseku samo 0,35 grama.
Čak i pod izuzetno povoljnim okolnostima, emisija CO2 po litru flaširane vode je 170 puta veća.
„Ako ne kupujete flaširanu vodu, štedite na svom i na transportu širom Nemačke i Evrope koji je obično kamionski“, rekao je stručnjak za vodu Hans-Jirgen Grumt iz Federalne agencije za životnu sredinu (UBA).
Kvalitet vode sa česme toliko je dobar da „nema razloga da kupujete bocu mineralne vode kako biste ugasili žeđ“, dodao je Grumt.
Skok potrošnje mineralne vode
Udruženje industrije vode BDEW proletos je objavilo da 83 odsto Nemaca pije vodu sa slavine „redovno ili povremeno“, pri čemu se prosečna potrošnja po osobi procenjuje na devet litara nedeljno. Ipak, samo 4 odsto vode sa česme Nemci koriste za piće ili kuvanje a najveći deo – 36 odsto, troši se na kupanje.
Prema podacima Udruženja nemačke industrije mineralne vode (VDM), potrošnja flaširane mineralne vode osetno je porasla poslednjih decenija.
U 2018. je potrošnja mineralne vode bila 147,7 litara po stanovniku.
Podaci dalje pokazuju da je potrošnja u 2010. bila oko 131 litar po stanovniku, 2000. godine 100 litara a 1980. tek neznatno više od 40 litara.
Voda sa česme je jeftinija
Udruženje opštinskih preduzeća (VKU), čiji članovi snabdevaju više od 90 odsto Nemačke vodom, naglašavaju „atraktivnu cenu koju je nemoguće nadmašiti“ od oko 0,2 evrocenta po litru u proseku.
Za jedan evro dobijate u proseku 500 litara vode, istakli su iz tog udruženja.
Ipak, neki još strahuju od nitrata iz podzemnih voda ili olovnih vodovodnih cevi.
Kompanija koja kontroliše vodu za piće u junu je objavila izveštaj u kome je navela da su „tragovi okoline pronađeni u gotovo svoj vodi, ali da nema razloga za zabrinutost za zdravlje“.
BDEW naglašava da je voda za piće jedna od najbolje kontrolisanih namirnica u Nemačkoj.
Grumt je pak rekao da su olovne cevi bile „regionalni problem starih kuća“ i da se posle 1973. više nisu koristile.
Izvor: EurActiv.rs
