Značajan iskorak ka nemačkim klimatskim ciljevima za 2030. otkriven je nakon što je Savezna vlada usvojila sveobuhvatni program zaštite klime za 2023. godinu.
Do cilja za smanjenje štetnih emisija do 2030. godine nedostajalo je 1.100 miliona tona CO2. Međutim, sa novim zakonima i merama moguće je ovaj jaz smanjiti za 80 odsto, što jeste deo strategije – približavajući se cilju Savezne vlade da smanji emisije gasova staklene bašte za 65 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine..
Od svoje inauguracije pre skoro dve godine, Savezna vlada je donela niz hitnih energetskih mera kako bi značajno ubrzala uvođenje obnovljivih izvora energije. Oni obuhvataju izmene i dopune Zakona o obnovljivoj energiji (EEG), Zakona o energiji vetra na kopnu i moru, Zakona o energetskoj industriji i Saveznog zakona o očuvanju prirode, saopšteno je na sajtu Savezne vlade.
Pročitajte još:
- NEMAČKA: ODOBRENA ULAGANJA U ZELENU ENERGIJU U IZNOSU OD 57,6 MILIJARDI EVRA ZA 2024.
- ANALIZA GRINPISA: UPRKOS ZELENIM FRAZAMA, FOSILNE KOMPANIJE ULAŽU SITNIŠ U ZELENU ENERGIJU!
- PREDSTAVLJENO 28 INOVACIJA ZA DEKARBONIZACIJU PRIVREDE I SMANJENJE ENERGETSKOG SIROMAŠTVA
Pored toga, pokrenuta je rekonstrukcija Zakona o energetici zgrada i reforma federalne podrške energetski efikasnim zgradama, što je posledično pokrenulo termalni prelaz sa fosilnih goriva.
Pomenutim zakonom bi se od 2024. godine uveo nov sistem grejanja oslonjen na obnovoljive izvore energije. Od prvog januara 2024. godine svaki novopostavljeni sistem grejanja trebalo bi da radi na 65 odsto obnovljive energije, o čemu smo ranije pisali. Nemačka se odlučuje da sada menja tokove u novoj gradnji, jer sistemi za grejanje kada se naprave, koriste se između 20-25 godina. Ovaj zakon se ne bi odnosio na već postojeće sisteme grejanja koje ljudi koriste, već isključivo na one koji će se tek graditi, od dana stupanja zakona na snagu.
U narednim godinama, značajno proširenje vodonične mreže biće ključna tačka, uz značajno unapređenje prenosnih i distributivnih mreža za snabdevanje električnom energijom. Sa sporazumima o zaštiti klime i evolucijom strategije upravljanja ugljenikom, vlada orijentiše industriju ka klimatskoj neutralnosti.
Energetski portal
