Na teritoriji Srbije u određenim periodima svake godine dolazi do požara koji su posledica paljenja niskog rastinja i strnih useva na otvorenom. Ovu primitivnu agrotehničku meru poljoprivrednici nezakonito primenjuju kako bi izbegli neophodne troškove čime stvaraju veliku opasnost i za okolinu i za sebe same i zagađuju životnu sredinu.
Visoke temperature uništavaju korisne mikroorganizme u zemljišu trajno smanjujući njegovu plodnost, što utiče na biodiverzitet ekosistema i nanosi velike materijalne gubitke.
U takvim požarima često stradaju i šume, te se divljač povlači u područja van svog prirodnog staništa u kojima postaje lak plen ili strada u saobraćaju.
Klimatske promene i povišene temperature potpomažu pojavu požara, čineći ih češćim i razornijim. Uz to, u vazduh se emituje veća količina ugljen-dioksida.
Kampanju „Ne pali strnjiku!“ pokrenulo je Ministarstvo zaštite životne sredine zajedno sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj i Lovačkim savezom Srbije, sa namerom da suzbiju veoma učestalu i štetnu praksu paljenja žetvenih ostataka.
Tim povodom su u sredu, 4. septembra, održali konferenciju za novinare u Lukinom Selu kod Zrenjanina, nedaleko od Specijalnog rezervata prirode „Stari Begej – Carska bara“.
Prisutne predstavnike medija je pozdravio direktor Ribarskog gazdinstva “Ečka“ Dejan Zejak, a obratili su im se i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i predsednik Lovačkog saveza Srbije Bratislav Ćirković.
Ćirković je podsetio da ovo nije prvi put da Lovački savez sprovodi kampanju za zaštitu životne sredine i da su ranije tokom godine organizovali čiščenje divljih deponija. On je govorio i o negativnim posledicama poremećaja ravnoteže u prirodi koje nastaju kao rezultat paljenja strnjika i na šta oni, kao Lovački savez i ljubitelji prirode, moraju reagovati.
Ministar Trivan izjavio je da ne cenimo dovoljno bogatstvo prirodnih lepota Srbije. Istakao je značaj učešća nevladinih organizacija, medija i samog naroda u borbi za zaštitu životne sredine istakavši da „nema zaštite životne sredine bez građana“. Kazao je da se ovakva situacija ne sme tolerisati i, u duhu narodnih izreka, poručio: „Ne igrajte se vatrom!“
Objasnio je na koji način zemljište gubi plodnost paljenjem i zaključio da se šteta načinjena u Carskoj bari ne može nadoknaditi. Podsetio je da je tokom poslednjih 5 godina u Srbiji bilo čak 63.000 požara.
Zamolio je građane da u potpunosti napuste metod spaljivanja strnjika i opomenuo na strahovite štete. I ministar i predsednik Lovačkog saveza slažu se u tome da poljoprivredu vide kao najvećeg zagađivača.
Trivan se, u skladu sa globalnim fenomenom uvođenja zakonskih prava prirode, zapitao „ko zastupa biljke i životinje“.
Upozorio je i na opasnost razmišljanja „od danas do sutra“ i podsetio da se, kada je reč o prirodi, mora uvek misliti u prostranijem vremenskom opsegu.
Očekuje da će za sprovođenje zakonodavnih mera koje će uticati na sprečavanje ovakvih događaja biti potreban određeni period i predvideo dugotrajan proces, što se posebno odnosi na razvoj svesti o zaštiti životne sredine kod svakog pojedinca. Ponovio je da ljudi moraju da shvate da uništenje prirode podrazumeva i uništenje ljudskih života.
Problem zaštite životne sredine okarakterisao je aktuelnijim nego ranije i smatra da je to dobar znak.
Nakon pitanja novinara, bliže je pojasnio kaznenu politiku i istakao da je potrebno podići kazne za nezakonito paljenje jer „ne bi odvajao fizička i pravna lica“. Takođe, najavio je pooštravanje rada inspekcije. Kazne za nepreduzimanje adekvatnih mera zaštite strnih useva od požara za vreme žetve ili spaljivanje ostataka strnih useva, smeća i biljnih ostataka na otvorenom prostoru za fizička lica se trenutno kreću od 10.000 do 50.000 dinara, a za pravna od 300.000 do milion dinara. Za nezakonito spaljivanje organskih ostataka nakon žetve useva na poljoprivrednom zemljištu kazne za fizička lica su od 5.000 do 50.000 dinara, za preduzetnike od 25.000 do 250.000, a za pravna lica od 100.000 do 1.000.000 dinara.
Iniciranje strože kazne za one koje požare prave podržao je i Bratislav Ćirković.
Složili su se da je u nekim slučajevima veliki problem leži u nemogućnosti da se utvrdi krivac.
U prošlogodišnjim požarima u Carskoj bari sprženo je 880 hektara zemlje. Posledice požara, srećom, kako je ocenio Milivoje Putić, menadžer turizma u Specijalnom rezervatu prirode „Stari Begej – Carska bara“, više nisu vizuelno vidljive jer su šume ostale čitave, a izgorela je trska koja se svake godine u potpunosti obnavlja. Ipak, bespovratan je negativan uticaj koji su izazvali na biljni i životinjski svet u rezervatu.
Fizički objekti su takođe bili oštećeni. Spaljena je drvena staza koja vodi ka vidikovcu u Carskoj banji, jer se nalazila u delu rezervata nepristupačnom vatrogasnim brigadama. Izgoreo je deo sela Belo Blato. Požar je izazvan van rezervata, duž puta Zrenjanin-Beograd, u vikend zoni, ali se proširio usled jake košave.
Fauna je, za razliku od flore Carske bare, ostala gotovo neoštećena. Sve životinje su se povukle pre požara, te nijednu nisu pronašli sprženu. Milivoje Putić tvrdi da je bara oporavljena i da je sada u znatno boljem stanju.
Specijalni rezervat prirode „Stari Begej – Carska bara“ je zaštićeno područje od nacionalnog i međunarodnog značaja kao Rimsarsko područje, značajno područje za ptice Evrope (IBA), međunarodno botanički značajno područje (IPA) i kao deo evropske Emerald mreže.
Očekuje se da će kampanja „Ne pali strnjiku!“ imati uspeha i da će se medijskim putem uticati na svest građana o štetnosti nesavesnog paljenja strnjike i žetvenih ostataka.
