Prestižna evropska stipendija „Marija Kiri“ za ideju proizvodnje betona sa recikliranim i otpadnim materijalima, otišla je u ruke docenta Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nikole Tošića.
Ovi materijali imaju manji uticaj na životnu sredinu u odnosu na „standardne“ betone sa cementom i prirodnim agregatom, zbog čega je Tošić dobio podršku važnog EU fonda, piše portal Gradnja.rs.
On će imati priliku da istraži mogućnosti mikroarmiranih betona sa recikliranim i otpadnim materijalima, koji omogućavaju upotrebu manje količine cementa, uštedu prirodnih resursa i smanjenje emisija ugljen dioksida.
Beton je drugi najkorišćeniji materijal na svetu nakon vode – proizvodi se u količini od preko 20 milijardi tona godišnje – i kao takav, zahteva veliku količinu prirodnih resursa za proizvodnju.
Takođe, proizvodnja cementa je odgovorna za oko sedam odsto svih emisija ugljen dioksida usled ljudskih aktivnosti, zbog čega je potrbna hitna akcija radi smanjenja negativnog uticaja betona na životnu sredinu.
„Mikroarmirani betoni sa druge strane omogućavaju značajne uštede u vremenu i troškovima izgradnje s obzirom da ukoliko potpuno zamene klasičnu armaturu, eliminiše se potreba za armiračkim radovima i znatno se ubrzava izgradnja, pa je ujedno i manja potreba za radnom snagom“, rekao je Tošić.
U okviru njegovog projekta biće ispitivane mogućnosti upotrebe raznih recikliranih i otpadnih materijala, kao što su reciklirani agregati dobijeni drobljenjem otpada od građenja i rušenja, letećeg pepela dobijenog spaljivanjem uglja, zgure dobijene iz železara, u mikroarmiranim betonima u kojima kratka čelična ili plastična vlakna menjaju deo ili svu armaturu.
Takođe će biti istraživani novi načini ispitivanja ovih betona kako bi bili praktičniji za izvođenje na gradilištima ili malim laboratorijama uz fabrike betona.
Na kraju, biće proizvedeni konstrukcijski elementi poput greda od ovih betona, ispitana njihova svojstva, a zatim je plan da ovi betoni budu primenjeni u jednom infrastrukturnom projektu u Španiji. Početak projekta je planiran za januar 2020.
Izvor: Nova ekonomija