Čovečanstvo je pred klimatskom krizom, piše u dramatičnom upozorenju 11.000 naučnika iz 153 zemlje, uz poziv da se klimatska kriza ublaži i preokrene, preneo je tehnološki američki sajt CNET.
Međunarodni savez naučnika i istraživača upozorava da čovečanstvu preti „neizreciva patnja“ ukoliko značajno ne poboljša zaštitu svoje planete. Upozorenje, objavljeno u utorak u časopisu „BioScience“, rezimira veći deo naučnih istraživanja tokom poslednjih 40 godina i navodi da je Zemlja nedvosmisleno pod „klimatskim udarom“.
„Udružili smo se da proglasimo klimatsku krizu, jer su klimatske promene oštrije i ubrzavaju se brže nego što su naučnici očekivali“, kaže Bil Ripl, profesor ekologije na Državnom univerzitetu Oregona i koautor upozorenja. „Mnogi od nas osećaju kao da nam ponestaje vremena za akciju“.
Ripl je napisao upozorenje čovečanstvu 2017. godine, koje je potpisalo više od 15.000 naučnika, detaljno naveo štetu koju su ljudi napravili prirodnom okruženju i zahtevao promene.
Ažurirano upozorenje objavljeno 5. novembra posebno je usmereno na klimatsku krizu i objedinjuje godišnje podatke o rastu broja stanovnika, gubitku šumskog pokrivača, emisiji zagađujućih gasova koji doprinose globalnom zagrevanju i potrošnji energije u poslednje četiri decenije. Saopštenje ukazuje na zabrinjavajuće tendencije: većina mera uticaja čoveka na klimatske promene ide u pogrešnom smeru još od 1979. godine.
Pročitajte još:
Novi dokument predstavlja šest međusobno povezanih koraka koji bi mogli ublažiti neke od efekata „vanredne situacije“, uz poziv na velike promene u načinu funkcionisanja društva.
Prvi od šest koraka je primena masovne prakse energetske efikasnosti i prelazak na obnovljive izvore s niskim udelom ugljen-dioksida.
Drugi korak je smanjenje emisije klimatskih zagađivača kao što su metan, ugljenična jedinjenja i hidroflurokarboni.
Treći je obnavljanje ekosistema Zemlje uz pomoć morskih grebena, šuma, stepa i uz sprečavanje nestanka staništa i biodiverziteta.
Četvrti korak je smanjenje potrošnje hrane životinjskog porekla i, umesto toga, ishrana ljudi koja je zasnovana na biljnom poreklu namirnica.
Peti korak je prelazak s politike stalnog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) na politiku trajnog održivog ekosistema i poboljšanja dobrobiti ljudi.
Poslednji, šesti korak koji su predložili naučnici je stabilizacija, a zatim smanjenje brojnosti stanovništva sveta u meri koja obezbeđuje socijalni integritet.
Te predloge i upozorenje je potpisalo 11.258 naučnika iz 153 zemlje i iz mnogih naučnih disciplina od astrofizike do neurologije. Autori su taj članak objavili i na društvenim medijima i direktno poslali e-poštom naučnicima koji su bili potpisnici prethodnog upozorenja.
„Dobili smo potpise podrške od širokog spektra naučnika što verovatno odražava da su i oni svedoci uticaja promene klime na biljke, životinje i ekosisteme koje proučavaju“, rekao je Tomas Njusom, ekolog sa Univerziteta u Sidneju i koautor dokumenta.
Međutim, piše CNET, nije sve ružno i turobno: kao ohrabrujući znak da se „tok okreće“ autori ističu nedavno naglo jačanje klimatskih protesta i masovnih pokreta za promenu politike. Izgleda i da neki podaci nagoveštavaju da stanje takođe ide u pozitivnom pravcu. Autori prenose da se globalna stopa plodnosti usporava, a potrošnja električne energije koja potiče od sunca i vetra raste, ali primećuju da se čak i ti elementi prakse ponovo preokreću u suprotnom smeru.
Hitna reakcija, zaključuju autori, doneće čovečanstvu mnogo veće blagostanje nego što se može postići u stanju „radeći kao obično“.
CNET piše da se dosad nekoliko fraza koristilo za opisivanje zagrevanja Zemlje. Počelo je s „globalnim zagrevanjem“ i prešlo se na „klimatske promene“. U poslednje vreme autori i publikacije koriste termin „klimatska kriza“. Situacija je, po poslednjim podacima, toliko teška da je čovečanstvu sada, u kritičnoj fazi, sve teže da preokrene sudbinu.
Zato se na mnogo mesta i nivoa od lokalnih saveta do celih zemalja, širom sveta, proglašava „vanredna klimatska situacija“. Neznatna promena izraza je uverljiva i mogla bi nadahnuti poziv na akciju.
Deklaracije upozorenja smatraju se prvim korakom da bi se reklo: „Treba da učinimo više!“, kako bi se zaustavili i potom poništili efekti klimatskih promena, uz poziv državama i političkim zvaničnicima da zauzmu odlučniji stav.
U maju 2019. Parlament Velike Britanije je proglasio „klimatsku krizu“ u toj zemlji, prvoj u svetu koja je to učinila. U Sjedinjenim Američkim Državama je u julu ove godine troje senatora podržalo zahtev da se to učini i kod njih.
Novi rad koalicije naučnika i istraživača se pridružuje nizu zahteva za akciju kako bi se zaustavio štetan uticaj promene klime, ali oni ne nude spisak rešenja.
Umesto toga, rekao je Ripl, upozorenje naučnika i „šest predloženih međupovezanih tačaka trebalo bi da budu osnova za hitno pokretanje, upravo sada, mnogo šire rasprave o tome kako se borimo protiv promena klime“, preneo je CNET.
Izvor: Zelena Srbija
