Nakon zabrane lova, populacija grlice (Streptopelia turtur) porasla je za čak 25 odsto u zapadnoj Evropi, između 2021. i 2023. godine, što predstavlja dodatnih 400.000 gnezdećih parova širom ovog regiona. Vest o oporavku stiže nakon što su vlade Francuske, Španije i Portugala potvrdile da će zabrana lova biti produžena i četvrtu godinu zaredom.
Grlica je ljupka ptica iz porodice golubova, nešto sitnija i šarenija od čestih gugutki: prepoznatljiva po braonkastim krilima prošaranim crnim mrljama i crnim flekama sa belim linijama na obe strane vrata. Karakterističnog, promuklog, treperavog oglašavanja, poput predenja. Izbegava naselja, stanovnik je šarenolikih predela sa žbunjem i drvećem u ravnici i pobrđu. Gnezdi se u Evropi (zapadni Palearktik), a zimuje u podsaharskoj Africi.
Do 2018. godine samo u Francuskoj, Španiji i Portugalu ubijano je oko milion ovih ptica svake jeseni, što se pokazalo kao neodrživo za ovu vrstu, pa je uspostavljen novi sistem upravljanja koji je započet privremenom zabranom lova. Vidljivi rezultati nakon samo tri godine dali su podsticaj da se lov zabrani i četvrtu godinu zaredom.
Kao deo dugoročnog održivog procesa upravljanja, ovaj lovni moratorijum zahtevao je međunarodni akcioni plan za očuvanje grlice. Izrada ovog plana pokrenuta je 2018. godine i okupljala je stručnjake koji su sarađujući preko državnih granica utvrdili koje akcije su potrebne da bi se osigurala budućnost grlica, uključujući i populaciju ove vrste u Velikoj Britaniji.
Ovaj plan jasno stavlja do znanja da je druga prioritetna akcija očuvanja grlica osiguravanje i očuvanje staništa ove vrste. Ovo se posebno odnosi na zemlje gde je od 20. veka do danas industrijalizacija poljoprivrede drastično promenila staništa.
„Brzi početak oporavka gnezdeće populacije grlica u zapadnoj Evropi od 2021. pokazuje nam vrednost dobro istraženog i dobro sprovedenog akcionog plana očuvanja. Međunarodni plan saradnje pokazao nam je koje su akcije potrebne, u kom obimu i gde. Uz naše naučne savete, vlade, upravitelji zemljišta i lovci su primenili preporuke plana, i tek počinjemo da uviđamo uspeh“, izjavio je glavni autor izveštaja Evropskoj komisiji, dr Karles Karboneras, iz Španskog instituta za istraživanje divljači i divljih životinja (IREC).
Pročitajte još:
- NACIONALNI DAN LEPOG OPHOĐENJA PREMA BUBAMA
- PRSTENOVANI MLADUNCI JEDNE OD NAJLEPŠIH PTICA U SRBIJI
- ZA UNAPREĐENJE OČUVANJA KORALNIH GREBENA DODATNIH 25 MILIONA DOLARA
Izveštaj, pripremljen za Evropsku komisiju, sačinio je međunarodni tim naučnika koji savetuje vlade o tome kako da upravljaju populacijom grlice na održiv način. Privremena zabrana lova, koja je na snazi u Francuskoj, Španiji i Portugalu od 2021. godine, rezultat je saveta istog tima zasnovanog na naučnim činjenicama.
U Srbiji su ornitolozi gotovo dve decenije vodili borbu za zaštitu grlice i prepelice, kako bi na vreme upozorili da su populacije ovih ptica u opadanju i da su ozbiljno ugrožene lovom koji je vremenom postao mnogo štetniji po biodiverzitet, udružen sa drugim ugrožavajućim faktorima kao što je sveprisutan nestanak različitih divljih staništa i njihovom prenamenom za potrebe poljoprivrede. Lov na ove dve vrste je godinama podstican kroz lovni turizam koji je dovodio strane lovce i omogućavao im lov u nedovoljno kontrolisanim uslovima. Činjenica da su u bogatim restoranima zapodnoevropskih zemlja grlice i prepelice smatrane skupocenim raritetom apsurdne gastronomije, dodatno je podsticao šverc ovih ptica iz Srbije. Obe ove vrste su decenijama unazad lovljene u stotinama hiljada komada.
„Borba je urodila plodom tek 2021. od kada je skraćena lovna sezona na prepelice, a na snagu je stupio moratorijum na lov grlice, međutim ne postoji jasan akcioni plan za upravljanje i očuvanje populacije ovih vrsta u Srbiji. U periodu lovostaja nije primećen značajan porast populacije grlice u Srbiji, međutim u Vojvodini su tokom jeseni posmatrana jata od po nekoliko hiljada jedinki, a takva jata nisu posmatra decenijama unazad“, izjavio je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Trogodišnja zabrana lova na grlice je istekla, a Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije javnosti saopštila šta dalje namerava sa statusom grlice koja je inače, na Crvenoj listi ptica u Republici Srbiji sa statusom ugrožene vrste (VU) i malom gnezdilišnom populacijom od svega 49.000-68.000 parova čiji je dugoročni trend opadajući i nepovoljan.
