Evropa je 2024. godine zabeležila najtopliju godinu u svojoj istoriji, sa rekordnim temperaturama koje su pogodile gotovo polovinu kontinenta, pokazuje najnoviji izveštaj o stanju evropske klime (ESOTC 2024), objavljen 15. aprila 2025. godine.
Izveštaj, koji potpisuje oko 100 naučnih saradnika, objedinjuje podatke iz Službe za klimatske promene Kopernikus (C3S), koju sprovodi Evropski centar za srednjeročne vremenske prognoze (ECMVF), kao i podatke Svetske meteorološke organizacije (WMO).
Kako se navodi u izveštaju, tokom 2024. godine zabeležen je izražen kontrast između istoka i zapada Evrope – istok kontinenta je bio pogođen sušom i rekordnim toplotama, dok su zapadne oblasti bile toplije, ali i neuobičajeno vlažne. Skoro trećina rečne mreže premašila je visoke pragove vodostaja, što je izazvalo ozbiljne posledice po infrastrukturu i živote građana. Rezultat su bile razorne oluje i poplave koje su pogodile oko 413.000 ljudi, a život je izgubilo najmanje 335 osoba.
Osim toga, toplotni stres je postao izraženiji nego ikad – više od 60 odsto Evrope suočilo se sa iznadprosečnim brojem dana u kojima je zabeležen jak toplotni stres, što je drugi najveći broj od kada se vode ovakva merenja. Nasuprot tome, hladni ekstremi su u opadanju – površina evropskog kopna sa manje od 90 dana mraza proširila se na rekordnih 69 odsto, u poređenju sa prosečnih 50 odsto u prethodnim decenijama.
Pročitajte još:
- Gas sa efektom staklene bašte 300 puta snažniji od CO2 – novo otkriće o njegovom nastanku
- Svetski ekonomski forum upozorava na rizike od vodnih katastrofa i potrebu za hitnim reformama
- Nov metod dugoročnog predviđanja suša – bolje planiranje vodnih resursa
Površinska temperatura mora takođe je bila iznad proseka – u evropskom regionu za 0,7°C, dok je u Sredozemnom moru odstupanje iznosilo čak 1,2°C.
Zabrinjava i nastavak gubitka ledenih masa – svi regioni Evrope zabeležili su topljenje glečera, a najveći gubici zabeleženi su u Skandinaviji i na arktičkom arhipelagu Svalbard. S druge strane, šumski požari predstavljaju još jedan alarmantan signal. Samo u septembru, u Portugalu je izgorelo oko 110.000 hektara šuma, što čini četvrtinu ukupno spaljene površine u celoj Evropi tokom 2024. godine. Procene govore da je oko 42.000 ljudi bilo pogođeno ovim požarima.
Uprkos ovim izazovima, zabeležen je i jedan pozitivan pomak – udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije u Evropi dostigao je rekordnih 45 odsto, što ukazuje na sve snažniji zaokret ka održivijim energetskim rešenjima.
