Ustavno određenje Crne Gore kao ekološke države imalo je dalekosežne pozitivne uticaje na izgradnju institucionalnog sistema nezavisne i ekonomski stabilne države, rekao je crnogorski predsednik Milo Đukanović.
On je predsedavao 34. sednicom Nacionalnog saveta za održivi razvoj, klimatske promene i integralno upravljanje obalnim područjem.
Đukanović je, povodom obeležavanja 27 godina od proglašenja Crne Gore ekološkom državom, ocenio da je ta odluka svojevremeno predstavljala odraz namere da se zaštite identitet i tradicionalne vrednosti crnogorskog društva.
– Ustavno određenje Crne Gore kao ekološke države imalo je dalekosežne pozitivne uticaje na izgradnju institucionalnog sistema nezavisne i ekonomski stabilne države, koja sigurno korača ka svom dugoročnom opredeljenju odnosno ostvarenom članstvu u NATO-u i tekućoj integraciji u Evropskoj uniji, rekao je on.
Đukanović je, iskazujući visoko poštovanje za sve što je urađeno tokom crnogorske istorije, ukazao na nepovoljan faktor nasleđa tokom posleratnog perioda industrijalizacije kada u dovoljnoj meri nijesu afirmisani principi očuvanja životne sredine.
On je ocenio da je posebno značajno da je tokom prethodnog 27 godišnjeg perioda saniran značajan broj crnih ekoloških tačaka, da još nije ni izbliza potrošen prostor kao neprocenjivi resurs Crne Gore.
– To nam omogućava da danas mnogo realnije promišljamo o budućnosti Crne Gore, uz punu svest o važnosti integralne valorizacije potencijala koja je začeta još u vreme proglašenja ekološke države. Danas smo u prilici da iskoristimo tu šansu, i upravo smo u poslednjem periodu doneli ključna zakonska i strategijska dokumenta, koja će omogućiti još bolje upravljanje ovim resursima, rekao je Đukanović.
Prema njegovim rečima, Nacionalni savet je iskazao punu posvećenost razvoju Crne Gore kao ekološke države, ukazujući na neophodnost konsolidacije ukupnih naučnih potencijala i institucionalnih kapaciteta kako bi se omogućilo sprovođenje ustavnog opredeljenja o Crnoj Gori kao ekološkoj državi.
Savet je podržao aktivnosti koje je predstavio potpredsednik Vlade Milutin Simović, koje imaju za cilj unapređenje stanja prirodnih resursa u sektorima vodoprivrede, šumarstva i ribarstva.
Ocenjeno je da je ostvaren zadovoljavajući progres u sprovođenju odluke o moratorijumu na eksploataciju šljunka u Crnoj Gori, izradi projekata regulacije rečnih slivova, stabilizaciji tržišta drvnih proizvoda.
– To se odnosi i na prevazilaženju neodgovornog odnosa koncesionara prema lokalnoj zajednici, posebno lokalnoj putnoj infrastrukturi, zaustavljanju nelegalnog ribolova upotrebom dinamita i jačanju kapaciteta ribarske flote, kaže se u saopštenju.
Nacionalni savet je dao značajne smernice za unapređenje sprovođenja Nacionalna strategija biodiverziteta s Akcionim planom za period 2016-2020, pre svega u kontekstu obezbeđivanja održivog finansiranja biodiverziteta i efikasne realizacije aktivnosti u okviru uspostavljanja mreže NATURA 2000 u Crnoj Gori.
Podržani su zaključci koje je Skupština Crne Gore donela prilikom usvajanja Prostornog plana posebne namene obalnog područja Crne Gore.
– Ukazano je na neophodnost poštovanja mera integralnog upravljanja obalnim područjem u fazi realizacije ovog strateškog planskog dokumenta, navodi se u saopštenju.
U primeni Nacionalne strategije održivog razvoja do 2030. godine, utvrđeni su dalji koraci u cilju sprovođenja reforme Nacionalnog saveta, kao savetodavnog tela Vlade, u Državni savet za održivi razvoj, i uspostavljanja optimalne institucionalne organizacije za sprovođenje politike održivog razvoja.
