Vinston Čerčil je još davne 1931. godine izjavio „Trebalo bi da izbegnemo apsurd uzgajanja celog pileta da bismo na kraju pojeli samo grudi ili krila, tako što ćemo ove delove uzgajati odvojeno u specijalnim uslovima.“
Poznato je da taj „apsurd“ masovnog uzgajanja životinja radi hrane predstavlja veliki problem za životnu sredinu. Procenjuje se da oko 40 odsto ukupne godišnje proizvodnje metana dolazi sa farmi, dok, poređenja radi, industrija godišnje proizvede oko 25 odsto ovog gasa.
Takođe, danas je konzumiranje životinjskog mesa među najzastupljenijim predmetima moralnih debata. Čini se da je u 21. veku, u kom smo čak 26 puta posetili svemir i uspeli da manipulišemo genima kako bismo otklonili neke nasledne bolesti, krajnje nepotrebno da milioni životinja svakodnevno stradaju radi naše ishrane. Umesto u klanicama, po svemu sudeći će se meso ubuduće proizvoditi u laboratorijama.
Proizvodnja mesa u epruvetama nije ništa novo, a ovaj koncept „čistog mesa“ ili „sintetičkog mesa“ kako ga još nazivaju, prvi je popularizovao Džejson Matini, osnivač nevladine organizacije „Nova žetva“, davne 2000. godine.
Iako se tehnologije u ovoj oblasti još uvek intenzivno razvijaju, prošle godine „meso iz epruvete“ po prvi put se pojavilo u komercijalnoj prodaji kada je restoran u Singapuru pod nazivom „1880“ počeo da prodaje meso američke kompanije It Džast.
It Džast je prva kompanija koja je u decembru prošle godine dobila odobrenje od Vlade Republike Singapur da plasira svoje „čisto meso“, a Singapur ovim potezom nastoji da ohrabri i druge države kako bi se odvažile na ovaj korak i odobrile sintetičko meso.
Od 2011. godine ova američka kompanija bavi se isključivo razvijanjem i plasiranjem alternativnih namernica na biljnoj bazi kojima bi se ubuduće mogli zameniti mleko, jaja, i ostali proizvodi životinjskog porekla, a u 2017. godini, It Džast započeo je razvijanje mesa iz laboratorija. Cilj im je bio da naprave pileće krokete koji bi se sastojali od 70 odsto sintetičkog pilećeg mesa, dok bi preostalih 30 odsto činili biljni proteini.
Ovo sintetičko meso proizvodi se kultivisanim uzgajanjem glatkih mišićnih ćelija, a It Džast svoje meso gaji u mešavini amino kiselina, šećera i soli.
Pročitajte još:
Metodu uzgajanja ćelija prvi je uspešno izveo Rasel Ros pre tačno pola veka, a 1991. godine po prvi put je predstavljen patent sintetičkog mesa koji će biti namenjen za ishranu ljudi.
Čak je i NASA videla potencijal u novoj tehnologiji uzgajanja mesa, pa su 2001. godine započeli svoje eksperimente kako bi astronauti jednog dana mogli da uzgajaju sopstveno meso u svemiru.
I organizacije za zaštitu životinja uključile su se u finansiranje ovog projekta pa je tako PETA ponudila nagradu od milion dolara za prvu kompaniju koja do 2012. godine proizvede pileće meso za komercijalnu prodaju. Iako nije bilo pobednika, ova akcija PETE dovela je proizvodnju mesa u laboratorijama u žižu javnosti i privukla pažnju većeg broja naučnika.
