Beogradski centar za ljudska prava održao je prošle srede konferenciju pod nazivom „Ekološka tužba – pravo svih nas da zaštitimo životnu sredinu”.
Cilj konferencije bio je razgovor o građanskopravnoj zaštiti prava na zdravu životnu sredinu, predstavljanje priručnika sa preporukama namenjenog stručnjacima radi efikasnije primene ekološke tužbe i predstavljanje uputstva za korišćenje ekološke tužbe namenjenog građanima i udruženjima građana.
Panelisti na konferenciji bili su: Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, prof. dr Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Univerziteta u penziji, prof. dr Monika Milošević, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, dr Aleksa Radonjić, autor publikacija i Ivana Stjelja, autorka publikacija.
U cilju povećanja delotvornosti ekološke tužbe na konferenciji su predstavljene i preporuke autora u vezi s izmenama zakonodavnog okvira Republike Srbije kako bi se ekološka tužba učinila delotvornijom, koje su u interesu građana i njihovih udruženja:
Uspostavljanje oborive zakonske pretpostavke da šteta koja preti životnoj sredini jeste šteta koja preti neodređenom broju lica. Potrebno je otkloniti prostor i za najmanju sumnju u to da je osnov; odgovornosti za opasnost od štete objektivna odgovornost, kao i najmanju sumnju u to da se tužba iz člana 156 stava 1 ZOO može podneti i onda kada tužilac ne spada u neodređeni broj lica kojima šteta preti;
Urediti poseban parnični postupak za ekološke tužbe, u kojem se moraju urediti pitanja aktivne legitimacije, proširenja subjektivnog dejstva pravnosnažnosti presuda u ovim parnicama, stvarne legitimacije za pokretanje izvršnog postupka, bližem određenju pojma kolektivnih interesa i prava koja se imaju u vidu i kao i aktivnosti kojima se ti interesi i prava ugrožavaju i povređuju. Treba voditi računa i o načelima po kojima treba urediti ovaj postupak (da li dati prednost istražnom načelu?), a zaštitu interesa tuženog od neosnovanih optužbi za ugrožavanje ili povredu kolektivnih prava ili interesa građana treba izostaviti budući da je to pitanje na odgovarajući način uređeno postojećim propisima;
Promeniti pristup pitanju troškova postupka i građanima i nevladinim organizacijama u parnicama po ekološkim tužbama, kojima se u suštini štiti javni interes, učiniti pristup pravosuđu jeftinijim;
Propisati da žalba na rešenje kojim se određuju privremene mere ne odlaže izvršenje; da privremene mere u ekološkim parnicama može odrediti i sud po službenoj dužnosti, i da se u ekološkim parnicama privremena mera ne može menjati jemstvom.
Priručnik sa preporukama možete preuzeti ovde.
Priručnik za građane i organizacije civilnog društva možete preuzeti ovde.
„Ekološka tužba“ postoji u domaćem zakonodavstvu od 1978. godine, ali nema zabeleženih slučajeva da su postupci ovom tužbom pokrenuti.
