Sudbina jedne ruske naftne kompanije koja posluje u Srbiji danas je rešena. „Lukoil” je saopštio da se sa „Gunvor grupom” dogovorio o prodaji celokupne imovine ruske kompanije u inostranstvu. Profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović rekao je za RTS da situacija u vezi sa NIS-om ima neke sličnosti i da Srbija može da se pita do određene mere, ali da ipak dogovor postižu oni koji su uveli sankcije i oni koji su pogođeni tim sankcijama.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Slobodan Aćimović rekao je u emisiji „Oko” da ga je iznenadilo koliko brzo se rešila situacija „Lukoila”.
„Ovo je pre svega dobra vest za Srbiju, u kontekstu ovog problema koji već imamo sa jednom našom kompanijom. Mi bismo imali potencijalni problem sa snabdevanjem da se nije rešila ova situacija. U slučaju obustave uvoza sirove nafte ostalo bi nam da uvozimo samo gotova goriva, dizel i benzin. Imali bismo, pre svega, logistički problem kako u relativno kratkom roku nabaviti ogromne količine goriva”, istakao je Aćimović i naveo da bi bilo koja nabavka ili bilo koji tankeri teško mogli da zamene ogromnu preradu koju imamo u Pančevu.
Aćimović navodi da situacije s „Lukoilom” i NIS-om imaju neke sličnosti, dok izvori iz američke ambasade kažu da mogu da posluže kao dobar primer.
„Imaju neke sličnosti, a imaju i prilično velikih razlika. Ovo se ne radi samo „Lukoilu” kod nas nego se radi o „Lukoilu” svuda izvan Rusije. To je po njihovim podacima negde oko 30 odsto prihoda, odnosno oko 5.000 pumpi. Svuda u regionu je „Lukoil” ozbiljno poznata i priznata kompanija i to se ne radi samo o pumpama, benzinskim stanicama, nego se radi i o dve rafinerije”, objasnio je profesor Ekonomskog fakulteta.
Ključna razlika između „Lukoila” i NIS-a je što je prva kompanija u privatnom, a druga u državnom vlasništvu. Aćimović navodi da vlasnik NIS-a nije samo motivisan biznisom, nego verovatno i političkim interesima.
„Mnogo je lakše izvršiti kupovinu i prodaju nečega što i jedna i druga strana žele i da kupi i da proda. Kompanija „Gunvor je možda manje poznata u javnosti, ali je očigledno trgovac naftom. Kategorizuje se kao četvrta na svetu, formalno sa sedištem u Švajcarskoj. Imaju ulaganja u luke i određena skladišta. Mislim da će im „Lukoilova” mreža jako dobro doći da razviju maloprodaju, što je njima očigledno nedostajalo”, istakao je Aćimović.
Pročitajte još:
- PKS: Predstavljen master plan za pametnije upravljanje energijom
- Kako do popusta od šest odsto na računu za struju
- Najava prodaje inostranih poslova komapnije „Lukoil” nakon američkih sankcija
Sankcije nisu prepreka za trgovinu
Aćimović ističe da američke sankcije NIS-u nisu prepreka za njegovu trgovinu.
„Treba da imaju motiv i oni koji prodaju i oni koji kupuju. Čini mi se da je u vezi sa NIS-om malo složenije pitanje, zato što je državna kompanija, vlasništvo je „Gasproma’, odnosno onaj većinski deo. Onaj koji prodaje bi trebalo da želi da proda. Čini mi se da to u ovom trenutku još tako”, rekao je Aćimović.
Profesor navodi da NIS nije sam sebi napravio problem.
„NIS je dobio sankcije iz Amerike i time je nama u Srbiji napravljen ozbiljan problem. Došli smo u situaciju da imamo neki problem koji moramo nekako da rešimo, ali nismo mi u tome sami, postoji vlasnik NIS-a”, istakao je Aćimović.
Potencijalni problemi sa nacionalizacijom NIS-a
Sagovornik emisije je rekao da je nacionalizacija NIS-a samo teoretski opcija.
„Ja bih voleo da je nikada ne razmatramo, jer bi povukla razne druge negativne implikacije. Pre svega, to su problemi u gasnom snabdevanju, verovatno podizanje cene. Sa druge strane, to bi vrlo negativno uticalo na konkurentnost naše privrede, na mnoge investitore koji rade ovde i koji su upravo iz Evrope došli, zato što imamo relativno niske cene energije. Takođe, to bi direktno uticalo na naše građane i na poskupljenje grejanja. Problem bi bio i potencijalna tužba pred Arbitražnim sudom, verovatno negde u Evropi, pretpostavljam”, naveo je Aćimović.
Aćimović veruje u „poslednjih pet minuta meča” i postizanja dogovora.
„Verujem da ako se održi najavljeni sastanak u Budimpešti između dva predsednika, Trampa i Putina, da će verovatno u nekom segmentu biti i to pomenuto i na neki način rešeno. Mi tu možemo da se pitamo do određene mere, ali da ipak dogovor postižu oni koji su uveli sankcije i oni koji su pogođeni tim sankcijama”, rekao je Aćimović.
Prema Aćimoviću, najlogičnije rešenje za NIS moglo bi doći od mađarskog „Mola”.
Izvor: RTS
