Na današnji dan, 1826. godine, američki pronalazač Samjuel Mori, patentirao je motor sa unutrašnjim sagorevanjem. On se čitave karijere bavio parnim mašinama, a prvi put je patentirao svoj izum jos 1793.
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su toplotni motori kod kojih produkti sagorevanja (koji su višeg energetskog potencijala, nastalog oslobađanjem toplote), svojim direktnim dejstvom vrše mehanički rad.
Dakle, sagorevanje se vrši u unutrašnjosti motora a neke od prednosti ovog tipa su povoljnost, efikasnost i relativno lako dosipanje goriva.
Ovaj naučnik se smatra jednim od pionira u unapređenju rada parobroda, jer je shvatio da je para izvandredan izvor energije i da ima veliki potencijal, i radio je na unapređenju korišćenja ovog izvora.
Tokom jednog od svojih eksperimenata, Mori je otkrio da je isparenje terpentina kad se pomeša sa vazduhom eksplozivno i odmah započeo rad na motoru. Prvi rad na ovu temu napisao je 1824. ali ga nije objavio, već je naredne dve godine radio na njemu i unapređivao ga. Konačno ga je objavio 1926., kada je patentirao ovaj motor.
Nakon lansiranja, očekivao je veliku zainteresovanost, ali prodaja gotovo da je bila na nuli prvih godina prodaje. Međutim, pedeset godina kasnije nekoliko nemačkih inžinjera je počelo da proizvodi svoje motore sa unutršnjim sagorevanjem i revolucija u industriji saobraćaja je pokrenuta.
Motor sa unutrašnjim sagorevanjem najčešće se koristi za pogon automobila, građevinskih, poljoprivrednih, prenosnih maština i za najveći broj vozila. Postoje i motori sa spoljašnjim sagorevanjem, a parna mašina je tipičan primer maštine koja koristi ovakav tip motora.
