Montrealski protokol predstavlja najznačajniji globalni sporazum, kada je reč o očuvanju i oporavku ozonskog omotača. Razlog njegovog donošenja zasniva se na naučnom radu koji je objavljen 1985. godine, kada je otkriveno da postoji velika rupa u ozonskom omotaču iznad Antarktika.
U tom trenutku, donošenje Montrealskog protokola bilo je usmereno na oporavak ozonskog omotača zato što on štiti planetu i njen živi svet od ultraljubičastog zračenja Sunca. Kroz godine se pokazalo da je zahvaljujući njemu ostvaren vrlo uspešan rezultat u ovom kontekstu, ali ono što je zanimljivo jeste da je doprineo još jednoj značajnoj i gorućoj temi – ograničavanju klimatskih promena.
Objašnjenje se nalazi u činjenici da najveći broj supstanci koje oštećuju ozonski omotač, ujedno doprinose i globalnom zagrevanju. Uzimajući u obzir to da je Sporazum doveo do postepenog povlačenja 99 odsto ovakvih supstanci, uključujući hlorofluorohidrokarbone (CFC) i hidroklorofluorohidrokarbone (HCFC), doprineo je istovremeno i daljem napredovanju klimatskih promena.
Pročitajte još:
- Da li smo na dobrom putu da oporavimo ozonski omotač?
- Jedan odsto najbogatijih već potrošli svoj godišnji ugljenični limit
- Kako su klimatske promene oblikovale svet 2024. godine?
Pojašnjenja radi, rashladni gasovi CFC i HCFC nekada su se nalazili u frižiderima, klima uređajima, sprejevima, aparatima za gašenje požara i drugim uređajima. Međutim, nakon što je Protokol doveo do njihovog povlačenja iz upotrebe, oni su zamenjeni hidrofluorohidrokarbonima (HFC), odnosno gasovima koji, iako nisu štetni za ozonski omotač, veoma doprinose efektu staklene bašte.
Zbog toga je 2016. godine usvojen Amandman iz Kigalija Montrealskom protokolu, koji je kao cilj postavio upravo i postepeno smanjenje proizvodnje HFC-a u narednih 30 godina. Ovaj sporazum je do sada ratifikovalo 162 zemlje, kao i Evropske unije.
Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), uklanjanje EFC-a moglo bi da spreči zagrevanje planete za do 0,5°C do kraja veka.
Najnoviji Izveštaj o emisijama UNEP-a, pokazuje da bi porast temperature od 0,5°C povećao učestalost i ozbiljnost ekstremnih vrućina, jakih padavina i regionalnih suša.
Energetski portal
