Energetska politika Republike Srbije prema OIE
U skladu sa energetskim potrebama, ekonomskim mogućnostima i obavezama proisteklih iz međunarodnih sporazuma, Ministartsvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine (Ministarstvo rudarstva i energetike) zakonski je odredilo i definisalo Energetsku politiku Republike Srbije.
U prilog tome definisani su osnovni nacionalni ciljevi koji obuhvataju: plan razvoja energetske infrastrukture, diverzifikaciju izvora energije kako bi se obezbedila sigurnost snabdevanja, uvođenje savremenih tehnologija u energetskom sektoru, smanjenje rasta finalne potrošnje energije, povećanje energetske efikasnosti, povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije.
Ambiciozan i obavezujući cilj za Republiku Srbiju iznosi 27% potrošnje energije iz OIE u njenoj bruto finalnoj potrošnji energije do 2020. godine, što je realno u odnosu na poznate procenjene tehnički i iskoristivi potencijali OIE od 5,6 Mtoe na godišnjem nivou, što merljivo smanjuje korišćenje fosilnih goriva i uvoz energenata i povećava bezbednost i održivost energetskog sistema Republike Srbije. Otuda je proizvodnja energije ključan faktor energetske stabilnosti i strateški nacionalni cilj.
Procenjeni tehnički i iskoristiv potencijal OIE
Srbija je bogata izvorima „čiste“ energije iz prirode, energije sunca, vetra, rečnih tokova, geotermalnih izvora i biomasom, od čega trenutno već koristi 33% od ukupno raspoloživog tehničkog potencijala procenjenog za dostizanje cilja 2020. godine. U ukupnoj domaćoj proizvodnji primarne energije za 2013. godinu, obnovljivi izvori energije učestvuju sa 16% odnosno 1,835 Mtoe, tj. 58% čvrste biomase, 41% hidropotencijala, i manje od 1% biogasa, energije vetra, sunca i geotermalne. Prioritet strategije razvoja energetike Srbije jeste efikasna upotreba energije iz OIE na način da podstakne ekonomski razvoj zemlje i doprinese očuvanju životne sredine.
Statistika učešća OIE u domaćoj proizvodnji primarne energije (2013.)
Orijentisana na sprovođenje energetske strategije, Vlada Republike Srbije već pruža mere podrške: donosi i unapređuje pravni okvir za enegetski efikasnije korišćenje energije iz obnovljivih izvora, daje ekonomski podsticaj po uspostavljenoj šemi podrške za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kroz direktne finansijske stimulacije i odgovarajuću poresku politiku, donosi mere koje će podstaći održivo tržište biomase (obnovljivu energiju sa najvećim potencijalom iskorišćenja), unapređuje i proverava efikasnost administrativnih procedura za investiranje u oblast OIE, uvodi sistem energetskog menadžmenta, sistematski promoviše najbolje prakse iz zemalja EU i planira domaće projekte u oblasti OIE.
Mnogo je faktora koji utiču na učešće OIE u energetskom sistemu, a to su ekonomski, tehnološki, politički, društveni i demografski. Cilj je da se poveća bezbednost državnog energetskog sistema, unapredi zakonska regulativa, tehnologija, iskoriste raspoloživi i „zeleni“ resursi, njima podstakne ekonomski rast i eliminiše politički faktor nestabilnosti, kao i uvozni faktor zavisnosti, i sve to u korist održive energetike.
B.R.
