Francuska vlada nedavno je predložila novi mehanizam poznat kao Randevu klauzula (Rendez-vous clause), koji bi trebalo da omogući prilagođavanje poreza na električnu energiju u skladu sa fluktuacijama cena energenata na tržištu. Zamišljeno je da plan bude deo budžeta za 2025. godinu, uz obećanje smanjenja troškova električne energije za oko 9 odsto do februara 2025. godine za približno 80 odsto domaćinstava.
Kao odgovor na globalne krize i energetsku tranziciju, koja uzrokuje veliku nestabilnost cena električne energije, predložena klauzula ima za cilj da se porez prilagodi trenutnim tržišnim cenama kako bi se izbegli visoki finansijski tereti za građane prilikom plaćanja računa. Oni koji su na regulisanim tarifama ili čiji su ugovori indeksirani na tržišne cene, što obuhvata oko 76 odsto francuskih domaćinstava, direktno će imati koristi od ovog prilagođavanja.
Iako je koncept prilagođavanja domaćih računa tržišnim cenama relativno nov u Francuskoj, slični mehanizmi su već implementirani u različitim delovima sveta, pokazujući se kao efikasni u održavanju finansijske stabilnosti potrošača tokom perioda visoke volatilnosti cena energenata.
Pročitajte još:
- Globalna zaposlenost u energetskom sektoru porasla je za 3,8 odsto u 2023. godini
- Svet dostigao dva teravata solarne energije – sledeća prekretnica 2030. godina
- Zeleni rast: 30 odsto regiona u svetu postiže ekonomski rast uz smanjenje emisija CO2
Na primer, u Velikoj Britaniji postoji mehanizam ograničenja cena energije, poznat kao energy price cap, koji se redovno prilagođava tržišnim uslovima. Iako mehanizam nije direktno povezan sa tržišnim cenama, ipak štiti potrošače od iznenadnih i prekomernih povećanja cena. Ograničenje pokriva oko 28 miliona domaćinstava i ažurira se na svaka tri meseca. Takođe, fiksiranjem maksimalne cene koja se može naplatiti za jedinicu energije, reguliše se tarifa. Za period od 1. oktobra do 31. decembra, cena gasa je ograničena na 6,24 penija po kilovat-satu, što je otprilike 7,50 evra, dok je cena struje ograničena na 24,50 penija po kilovat-satu, što iznosi nešto više od 29 evra, govore podaci sa sajta Vlade Velike Britanije, gde je takođe određena cena i za prvi kvartal 2025. kada će cena struje po kilovat-satu biti nešto povišena.
U Srbiji na primer, trenutno ne postoji sistem koji direktno povezuje cene struje za potrošače, sa fluktuacijama cena energenata na tržištu, kao što to planira Francuska sa svojom klauzulom. Cene električne energije za domaćinstva u Srbiji uglavnom su regulisane i određene od strane države, iako postoje varijacije u tarifama zavisno od doba dana, koje omogućavaju građanima da uštede novac koristeći energiju u periodima kada je jeftinija. Ipak, ove tarife nisu direktno vezane za trenutne tržišne cene energenata. Zapravo, cene koje plaćaju potrošači obično se revidiraju na godišnjem nivou ili po potrebi, u skladu sa opštim ekonomskim uslovima u datom momentu, ali ne preslikavaju direktne promene na globalnom tržištu energije.
Države širom sveta traže različite načine da se prilagode trenutnim energetskim tokovima, s obzirom na to da cene variraju, naglo skaču, dok klimatski ciljevi vrše pritisak na već postojeći konstantan porast potražnje za električnom energijom.
Milica Vučković
