U poslednje vreme Grenland sve češće dolazi u središte pažnje, iako nije tako bilo donedavno. Usled izjava političkih krugova, naročito iz Sjedinjenih Američkih Država, ova samoupravna autonomna teritorija i deo Kraljevine Danske, opet je tema međunarodnih odnosa jer su na Grenlandu održani prevremeni izbori.
Grenland leži na veoma važnoj strateškoj lokaciji – na najkraćem putu od Severne Amerike do Evrope. Osim ka Evropi, to je put i ka Arktiku, i ne čudi da onda dodatno privlači pažnju. Iako je tri četvrtine ove teritorije pokriveno ledom, Grenland je prostor neiskorišćenih skrivenih prirodnih bogatstava. Topljenje glečera usled promena klime sve više otvara pristup potencijalno velikim zalihama nafte, gasa i retkih minerala. To, pored očiglednog energetskog značaja, može pružiti i ozbiljnu ekonomsku dobit onoj državi koja se dublje uključi u istraživanja. Pored toga, otapanje arktičkog leda skraćuje pomorske rute između glavnih svetskih tržišta, što donosi nove ekonomske prednosti.
Kako je međunarodna zajednica sve više uključena u unutrašnje poslove ove teritorije, tako je premijer raspisao izbore ranije nego što je planirano. Izjava američkog predsednika o preuzimanju kontrole na ovoj teritoriji privukla je pažnju međunarodnih medija i učinila lokalne izbore globalno interesantnim.
Pročitajte još:
- Evropska komisija predlaže pojednostavljenje odobravanja mehanizama kapaciteta
- Požar pogodio termoelektranu u Panami – Došlo do prekida struje u zemlji
- Samo sedam država imalo čist vazduh protekle godine
Neočekivani rezultati izbora
Ovog puta, opoziciona stranka desnog centra Demokraatit ostvarila je iznenađujuću pobedu na parlamentarnim izborima na Grenlandu, osvojivši 29,9 odsto glasova, pokazuju rezultati objavljeni tokom marta.
Pored Demokrata, veliki uspeh zabeležila je i nacionalistička stranka Naleraq, najglasniji zagovornik nezavisnosti Grenlanda, koja je osvojila 24,5 odsto glasova, više nego duplirajući svoju podršku u odnosu na prethodne izbore. Dve partije koje su činile dosadašnju koaliciju levog centra završile su tek na trećem i četvrtom mestu, kako prenose svetski mediji.
Površina Grenlanda iznosi oko 2,16 miliona kvadratnih kilometara, što ga čini najvećim ostrvom na svetu, i potencijalno ogromnim čvorištem energetskih resursa. Spominjanje Grenlanda u političkim izjavama takođe može biti vrlo povezano sa pitanjima arktičkih prava i teritorijalnih zahteva. Uz Grenland kao uporište, Danska stiče pravo na deo Arktika, što je među ostalim razlozima važno i za druge zemlje. Teritorija Grenlanda i Arktika, jeste površina ogromnih rezervi prirodnih resursa i strateške lokacije koja omogućava kontrolu nad istima.
Energetski portal
