Kada je u novembru 2015. godine pripreman drugi broj elektronskog biltena, koji je bio posvećen konferenciji o klimatskim promenama COP21, cilj redakcije Energetskog portala bio je da podigne svest domaće javnosti o sve očiglednijim posledicama promene klime u koje spadaju, između ostalog, toplotni talasi, ekstremne hladnoće, suše, obilne padavine i poplave.
Otada je prošlo gotovo četiri godine – ondašnjem biltenu odenuli smo ruho Magazina i objavili još ukupno 14 tematskih izdanja – i premda informacije iz ove oblasti nisu stale baš rame uz rame sa političkim i ekonomskim temama u našim glavnim medijima, primetan je napredak u njihovoj zastupljenosti. Želimo da mislimo da smo i mi našim radom na Energetskom portalu i u Magazinu doprineli boljem razumevanju potrebe za zaštitom celokupnog života na zemlji.
Nakon što smo nedavno organizovali nagradno takmičenje za najbolju eko-fotografiju na našem portalu, od odabranih radova naših čitalaca pripremili smo i izložbu. Dvadeset sedam najupečatljivijih i nagrađenih fotografija pod nazivom „Priroda u slici i (ne)prilici“, poput malog karavana sa ekološkom misijom, krajem juna je krenulo na put sa „terminala“ u Takovskoj 10, gde je prethodno, u Galeriji RTS-a, bila svečano otvorena izložba i dodeljene nagrade.
Na narednoj stanici u Arhivu Vojvodine izložba se zadržala dvadesetak dana u julu, da bi 24. septembra ovaj karavan stigao u Galeriju „Olivera“, u zadužbini Svetislava Žilovića u Vraćevšnici, nadomak Gornjeg Milanovca. Svim našim žiteljima, kojima je priroda neodvojiv deo sopstvenog bića, srce će dotaći lepote Srbije ali i prizori koji pokazuju koliko se sama priroda bori za opstanak. O sledećem mestu na kom ćete moći da pogledate fotografije uskoro ćete saznati na Energetskom portalu.
Do tada, stavljamo vam na raspolaganje poslednje informacije iz oblasti zaštite životne sredine i upečatljivo iznesene stavove o klimatskim promenama koje smo objedinili u novom broju Magazina.
Naši sagovornici, među kojima su ambasador Nemačke Tomas Šib, pomoćnica ministra zaštite životne sredine Biljana Filipović Đušić, profesori Svetlana Stevović i Ratko Ristić, docenti Milena Vukmirović i Vladimir Đurđević, kao i brojni drugi, daju nam uvid u to koliko smo odmakli sa merama koje bi trebalo da nam obezbede budućnost.
Naposletku da citiram Vladimira Đurđevića: „Moramo biti svesni da izgovor za izostanak akcije više ne postoji“.
