Mađarsko Ministarstvo energetike objavilo je početkom meseca novi krug koncesija za istraživanje, pronalaženje i proizvodnju prirodnog gasa i sirove nafte na sedam područja, uz poruku da se energetski suverenitet i sigurnost snabdevanja u što većoj meri treba oslanjati na domaće resurse. Zainteresovane kompanije mogu da se prijave za područja Baračska, Bačalmaš, Bekeščaba, Tisačege i druga ponuđena.
Koncesija se, prema saopštenju, može dobiti na period od 20 godina, a ukoliko se obaveze ispune, početni period može biti produžen do polovine bez novog tendera. Takođe, resorno ministarstvo podseća da je 2024. godine, nakon petogodišnje pauze, ponovo pokrenulo dodelu koncesija, te da su dobitnici iz prošlogodišnjeg ciklusa započeli istraživanja ugljovodonika na šest lokacija: Bužak, Čongrad, Hatvan, Kiškereš, Kiškunhalaš i Tamaši. Kao rezultat ranijih postupaka pre 2019. godine, zaključeni su ugovori o ugljovodonicima i geotermalnoj energiji za više od 30 oblasti, dok je budžet, prema navodima ministarstva, prihodovao desetine milijardi forinti kroz koncesione i rudarske naknade.
Pročitajte još:
- Gas u Evropi – Rumunija prednjači u EU, a Norveška ključni snabdevač izvan Unije
- Hrvatska: predstavljen Predlog zakona o razvoju nuklearne energije u civilne svrhe
- Rumunija odobrila konačnu investicionu odluku za izgradnju SMR-a u Dojčeštiju
- Crna Gora utvrdila prioritete za očuvanje Jadrana do 2036.
U saopštenju se ističe i da novi tenderi treba da podstaknu investicije i povećaju domaću proizvodnju. Ministarstvo navodi da je u 2025. godini iz domaćih polja proizvedeno oko 1,17 miliona tona sirove nafte, što je bila najjača godina u ovom veku, dok se domaća proizvodnja prirodnog gasa približila nivou od oko 2 milijarde kubnih metara, uz napomenu da je povoljniji rezultat poslednji put zabeležen 2013. godine.
Jačanje domaće proizvodnje gasa i nafte u slučaju Mađarske dobija dodatnu težinu zbog geopolitičkih rizika i neizvesnosti oko regionalnih tokova energije. Budimpešta poslednjih godina naglašava potrebu da se oslanjanje na uvoz smanji, posebno u situacijama kada su prekogranične rute i infrastruktura predmet političkih sporova ili bezbednosnih incidenata. Dodatni pritisak stvaraju i povremene tenzije u vezi sa tranzitom nafte i snabdevanjem rafinerija koje se i dalje oslanjaju na naftovod Družba, što pokazuje koliko brzo tehnički ili politički problemi mogu postati pitanje energetske bezbednosti.
Energetski portal
