U ponedeljak, 20. oktobra, u razmaku od svega nekoliko sati, dve rafinerije u Rumuniji i Mađarskoj zadesili su eksplozija i požar. Iako istrage u oba slučaja još traju i nema dokaza da su incidenti međusobno povezani, vremenska podudarnost i geopolitički kontekst izazvali su niz spekulacija. U medijskim izveštajima iz više zemalja kao zajednička nit ističe se upravo činjenica da su oba postrojenja — i rumunsko i mađarsko — povezana s Rusijom, bilo kroz vlasništvo, bilo kroz snabdevanje sirovom naftom.
Rafinerija „Petrotel-Lukoil“ u Ploještiju
Prvi incident dogodio se oko 11:30 časova u rafineriji „Petrotel-Lukoil” u Ploještiju, jednom od najvećih postrojenja za preradu nafte u Rumuniji. Rafinerija je u vlasništvu ruske kompanije Lukoil, a tokom redovnog zastoja za održavanje došlo je do eksplozije u industrijskom kanalizacionom sistemu, prema navodima rumunskih medija. Postrojenje je od strateškog značaja za snabdevanje domaćeg tržišta gorivom.
Požar u MOL-ovoj rafineriji „Dunav“
Samo nekoliko sati kasnije, u večernjim satima, požar je izbio u rafineriji „Dunav” u mestu Sazalombata, oko 30 kilometara od Budimpešte. Reč je o najvećem i najmodernijem postrojenju u Mađarskoj, u vlasništvu nacionalne kompanije MOL, koja prerađuje sirovu naftu dopremanu pretežno cevovodom „Družba” iz Rusije — pravcem koji čini više od dve trećine mađarskog uvoza. Požar je obuzdan do jutra, bez povređenih, ali su pojedini pogoni privremeno obustavljeni. MOL je saopštio da nema dokaza o spoljašnjem uplitanju, dok se uzrok požara i dalje ispituje.
Za razliku od većine članica EU, Mađarska i dalje u velikoj meri zavisi od ruske nafte. Uprkos pritiscima iz Brisela i Kijeva, Budimpešta insistira da ne postoji realna alternativa ruskim isporukama, čime ostaje energetski i politički izuzetak u evropskom okviru.
Za sada, oba slučaja ostaju u okviru tehničkih istraga, ali istovremeno ostavljaju prostor za pitanja o tome da li je reč o nizu nesrećnih okolnosti ili o simptomu dubljih problema u regionalnom energetskom sistemu.
Da li je ceo region pod pritiskom?
Nedavno, neposredno pre incidenata, ministri energetike Evropske unije podržali su predlog da se do 2028. godine postepeno ukine uvoz ruske energije — uključujući gas, LNG i električnu energiju iz ruskih nuklearnih izvora. Time je EU poslala jasnu poruku o nameri da se postepeno oslobodi uticaja Moskve u energetskom sektoru. Tranzicija će, međutim, biti postepena, sa rokovima i izuzecima, i neće se dogoditi preko noći.
Srbija se u tom širem regionalnom kontekstu nalazi u delikatnom položaju, i kada je reč o nafti, i kada je reč o gasu. Dok zemlje članice EU ubrzano smanjuju zavisnost od ruskih energenata, Srbija ostaje izuzetak u tom procesu. Naftna industrija Srbije (NIS), čiji je većinski vlasnik „Gaspromnjeft”, ključna je za domaće snabdevanje, ali i glavni kanal kroz koji ruski uticaj ulazi u energetski sektor regiona. Sjedinjene Američke Države su uvele sankcije NIS-u, ali su njihovu potpunu primenu do sada više puta odlagale. U regionu u kojem Mađarska i dalje prima rusku naftu cevovodom „Družba”, a Rumunija prerađuje sirovinu u ruskom vlasništvu, Srbija ostaje deo mreže energetskih zavisnosti koje pokazuju koliko je jugoistočna Evropa i dalje povezana s ruskim izvorima, uprkos političkom pritisku iz Brisela i zahtevima za diversifikacijom energetskih tokova.
Energetski portal
