Litvanija i Luksemburg postale su prve članice Evropske unije, koje su se sporazumele o transferu statistike o obnovljivim izvorima energije, zahvaljujući čemu bi Luksemburg mogao da ispuni postavljene ciljeve udela OIE do 2020. U međuvremenu, Estonija želi da sličnim sporazumima finansira ambicije u proizvodnji energije iz vetra. To će joj poći za rukom, jer je Luksemburg najavio potpisivanje sličnog sporazuma i sa ovom državom.
Litvanija je još 2015. godine ispunila svoj cilj postavljen za 2020. godinu, da 23 odsto energije proizvodi iz obnovljivih izvora i sada je udeo obnovljivih u energetskom miksu te baltičke zemlje 25,75 odsto. Istovremeno, Luksemburg nije ispunio cilj od 11 odsto već se iz obnovljivih izvora proizvodi samo 5 odsto.
Direktiva EU o obnovljivoj energiji dozvoljava članicama mogućnost sklapanja sporazuma o statističkom transferu, po kome određena količina obnovljive energije može da bude preusmerena iz statistika jedne članice u statistike druge.
Litvanija i Luksemburg su prve zemlje, koje su iskoristile prednost tog mehanizma. Luksemburg je u poslednjem izveštaju o energetici objavio da planira da iskoristi takve sporazume kako bi ispunilo svoj cilj i doprineo da se ispuni cilj EU da se 2020. godine 20 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora.
Trenutno se radi na izmenama Direktive o obnovljivoj energiji, ali se očekuje da spomenuti mehanizam ostane i u novoj verziji, s obzirom da članicama daje veću fleksibilnost na putu dostizanja ciljeva.
Tim mehanizmom se podstiče saradnja u kojoj zemlje sa povoljnijim izvorima obnovljive energije mogu da pomognu članicama koje na raspolaganju imaju male resurse, ali njim nije predviđen stvarni transfer proizvedene energije iz jedne zemlje u drugu, već se dve strane samo sporazumevaju o transferu statističkih podataka.
Direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za energetiku, Dominik Ristori, pozdravio je „presudni sporazum“ Litvanije i Luksemburga i pozvao ostale članice EU da urade isto, posebno imajući na umu ciljeve za obnovljivu energiju za 2030.
Sporazum su pozdravili iz organizacije WindEurope, gde se nadaju da će prihodi od transfera biti reinvestirani u energiju vetra kako bi se povećali postojeći litvanski kapaciteti od 500MW.
U budućnosti bi moglo da bude više takvih sporazuma, jer mnoge članice EU zaostaju za postavljenim ciljevima za obnovljivu energiju za 2020.
Među onim drugim, koje nemaju problema sa ispunjavanjem cilja, nalazi se i trenutno predsedavajuća EU, Estonija, koja je nedavno objavila dokument sa detaljima o suficitu energije koji može da ponudi.
Ministar ekonomije Luksemburga obelodanio je plan da se prihvati ponuda Estonije i već početkom novembra potpiše još jedan ugovor o saradnji u Talinu. Time bi se dodatno uvećala verovatnoća da Luksemburg ispuni svoj cilj za 2020.
Estonija želi da sredstvima od takvih ugovora finansira velike vetroparkove, poput planirane izgradnje ofšor vetroparka od gotovo 1 GW na Baltičkom moru.
Izvor: euractiv.rs
