Litijum je glavna tema već duže vreme ne samo u našoj zemlji, već i u drugim zemljama sveta. Nije reč o nekoliko dana i meseci, već su u pitanju godine aktivizma. U Evropi ima nekoliko zemalja koje imaju velike količine litijuma, a jedna od tih zemalja je i Španija, koja se po svojim zalihama nalazi u samom vrhu liste najopskrbljenijih.
Na području Španije, konkretno u regionu Ekstremadura, iz tog razloga odvijaju se protesti protiv eksploatacije. Vlada ove pokrajine podržava projekat izgradnje rudnika litijuma u blizini Kaseresa, poznatog po svojim lepotama. Planirani rudnik nalazi se blizu naseljenog grada, a očekivanja su da bi mogao da proizvede preko 16.000 tona litijum-hidroksida za baterije godišnje tokom perioda od 30 godina. To znači da se prema određenim podacima u ovom rudniku može proizvesti čak preko pola miliona tona ove sirovine kroz tri decenije. Lokalno stanovništvo se, uprkos odlukama viših instanci, opire ovakvom projektu. Ekološke grupe su posebno zabrinute zbog mogućeg zagađenja vode i vazduha, kao i uništenja lokalne flore i faune, naročito jer je ovaj prostor dom brojnim zaštićenim vrstama biljaka i životinja. Gradonačelnik Kaseresa je 2020. godine odbio mogućnost otvaranja rudnika, ali šta će se dalje dešavati sa jednim od najvećih evropskih nalazišta ostaje pitanje.
Protiv nalazišta litijuma pokušavali su da se bore i u Latinskoj Americi. Bolivija, Čile i Argentina su među najvećim svetskim nalazištima litijuma. U januaru 2023. godine, domorodački narodni savet Atakame (CPA) organizovao je blokade puteva kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog nedostatka konsultacija u vezi sa dogovorom između državne kompanije i rudarske kompanije, a upravo je nedostatak dogovora problem i u drugim delovima sveta. Iako su blokade naknadno ukinute nakon postizanja dogovora, napetost ne jenjava.
Pročitajte još:
- JAVNA RASPRAVA O NACRTU STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE SRBIJE DO 2040. GODINE
- UNAPREĐENJE ELEKTROENERGETSKE MREŽE: ZAMENA STARIH BROJILA I REKONSTRUKCIJA MREŽE
- PRVE ZADRUŽENE SOLARNE ELEKTRANE NA STAROJ PLANINI PUŠTENE U RAD
Tokom 2024. godine, protesti protiv rudarenja litijuma nastavili su se širom Latinske Amerike, posebno u okviru ovog „Litijumskog trougla“. U Čileu su, osim protesta ovog tipa, u lukama ovog proleća organizovani i protesti koji su ometali izvoz litijuma i drugih sirovina, tražeći bolje uslove rada i veću sigurnost.
Na drugom kraju sveta, litijum je takođe aktuelna tema. Australijska vlada je blokirala otvaranje rudnika uranijuma na lokaciji unutar jednog nacionalnog parka. Ova odluka je usledila nakon dugogodišnjeg spora oko eksploatacije jednog od najvećih svetskih nalazišta visokokvalitetnog uranijuma. Kompanija Energy Resources Australia (ERA), u većinskom vlasništvu Rio Tinta, planirala je obnovu rudarenja, ali je naišla na snažno protivljenje lokalne zajednice Mirara, a vlada je upravo svojom odlukom okončala dugogodišnji problem. Prvobitni plan razvoja rudnika zaustavljen je pre oko 30 godina nakon masovnih protesta, a sadašnja odluka vlade je potvrdila isto.
Međutim, i u Australiji je izbio incident 2020. godine, kada je Rio Tinto uništio 46.000 godina stare svetinje Aboridžina tokom rudarenja, što nije prvi put da se neka autohtona zajednica pobuni zbog uticaja rudarenja na njihovu zemlju.
S druge strane sveta, Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa velikim prilikama u eksploataciji litijuma, s obzirom na to da imaju bogate neiskorišćene zalihe, a trenutno postoji samo jedan aktivan komercijalni rudnik u Nevadi. Kako bi smanjile zavisnost od stranih izvora, SAD planiraju povećanje domaće proizvodnje. Početkom godine pisali smo kako je Ministarstvo energetike SAD-a potvrdilo da je Solton Si novo veliko nalazište. Jezero se nalazi u Kaliforniji, površine je oko 820 km², a Nacionalna laboratorija Lorensa Berklija u SAD-u predviđa da bi ovaj region mogao da donese 3,4 miliona tona litijuma, što je dovoljno za više od 375 miliona baterija potrebnih za izradu električnih vozila.
SAD nisu jedine koje povećavaju napore u eksploataciji litijuma. Australija, uprkos odluci koju je donela ovih dana, jedan od najvećih proizvođača litijuma na svetu i dominira globalnim tržištem.
U Srbiji su protesti ponovo aktuelni i usmereni protiv projekta kompanije Rio Tinto. Glavni razlozi su ekološke i zdravstvene prirode. Lokalni stanovnici i zajednice često se osećaju isključenim iz procesa donošenja odluka o rudarenju na njihovoj zemlji, baš kao što je bio slučaj i u drugim delovima sveta. Protesti su se raširili po celoj zemlji, uključujući Valjevo, Loznicu, Grocku, Negotin, Šabac, Aranđelovac, Kraljevo, Ljig, Barajevo, koji su okupili ljude iz istog razloga – značajno društveno, socijalno i ekološko pitanje.
Energetski portal
