Letnje temperature Jadrana su sve više: Nekada je na površini mora bilo oko 25 °C, danas prelazi i 29 °C

Krenimo od početka: temperatura Jadranskog mora danas je viša nego što je bila nekada – i taj porast se nastavlja.

Naučnici već decenijama beleže postepeno zagrevanje mora širom Mediterana, uključujući i Jadran, i to ne samo na površini već kroz čitav vodeni stub.

Od sredine 20. veka do danas zabeležen je porast temperature od 0,5 do 1,5 °C, zavisno od lokacije i dubine. Ali ono što posebno zabrinjava je činjenica da se u poslednjih dvadesetak godina taj trend ubrzao. Nekada su letnje temperature na površini mora bile oko 25 °C, dok danas često prelaze 27 °C, a sve češće dosežu vrednosti veće od 29 °C u plićim područjima, piše za Klima101 dr Natalija Dunić sa Instituta za oceanografiju i ribarstvo u Splitu, u Hrvatskoj.

Promene u temperaturi mora beleže se tokom cele godine, ali su najizraženije leti – što i nije teško primetiti na sopstvenoj koži.

More je prijatnije za kupanje, ali sve češće noći ostaju tople bez osveženja, a i ponašanje morskih organizama se menja. Danas su letnje površinske temperature u Jadranu čak 1 do 2 °C više nego pred kraj prošlog veka.

I mora doživljavaju sve češće toplotne ekstreme, pa i morske toplotne talase

Pritom nas posebno zabrinjavaju tzv. morski toplotni ekstremi, kada se more ne hladi čak ni noću. Takve pojave nekada su bile retke, a sada gotova da nema leta bez njih.

Primera radi, poslednje tri godine su bile među najtoplijima od kad postoje merenja, što potvrđuju i satelitski i in situ (terenski) podaci.

Sve češće se uočava pojava tzv. morskih toplotnih talasa (engl. MHW – marine heatwaves). Reč je o epizodama neuobičajeno visokih temperatura mora koji znaju trajati danima ili nedeljama. Ova pojava snažno utiče na morske mikroogranizme, koji su izuzetno osetljivi na temperaturne promene, a posledično i na veće organizme, cele ekosisteme, pa i na ribarstvo. 

Zagrevanje mora se nije zaustavilo u površinskim slojevima. I u dubljim slojevima, iako sporije, beleže se jasni porasti temperature.

U nekim delovima južnog Jadrana, na dubinama između 200 i 1000 metara, temperatura se povećala za 0,8 °C u poslednjih desetak godina. Za duboko more koje se inače sporo menja, ovo je izrazito brzo. Takve vrednosti su zabeležene na stanici koja se nalazi na najdubljoj tački Jadranskog mora. 

Promene koje uočavamo, i na površini i u dubinama Jadrana, jasno premašuju prirodnu varijabilnost kakvu poznajemo. Štaviše, vremenski se poklapaju s globalnim trendovima porasta temperature vazduha i koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi.

Više je razloga zbog kojih sa sigurnošću znamo da klimatske promene igraju ključnu ulogu u ovome:

1. Promene su prostorno i vremenski konzistentne – beležimo ih u celom Jadranu, Mediteranu i šire. Istovremeno se povećava temperatura, učestalost toplotnih talasa i menja se dinamika morskih struja i vertikalnog mešanja – upravo onako kako su predviđali klimatski modeli.
2. Zagrevanje se beleži i u dubokim slojevima mora, gde prirodni uticaji, poput dnevnog ili sezonskog zagrevanja, ne mogu dopreti. To znači da je reč o dugoročnoj akumulaciji toplote – svojevrsnom otisku klimatskih promena u morima i okeanima.
3. Klimatski modeli koji uključuju samo prirodne faktore (npr. vulkanska i solarna aktivnost), ne mogu objasniti brzinu i intenzitet zagrevanja koje mi opažamo. Tek kad se u modele uključi antropogeni uticaj, tj. uticaj čoveka, kroz povećanje emisije ugljen-dioksida i promena u korišćenju zemljišta – simulacije uspešno repliciraju stvarne promene koje danas opažamo u atmosferi i morima širom sveta.

Pročitajte još:

• Invazija meduza prekinula rad jedne od najvećih nuklearnih elektrana u Francuskoj
• Visoke temperature ubrzavaju biološko starenje
• Treća najtoplija godina ikada – „Sušna žarišta širom sveta 2023–2025”

Novo otkriće – Jadran se zagreva i na velikim dubinama, što stvara nove probleme

U najnovijem istraživanju, sprovedenom u saradnji hrvatskih, italijanskih i slovenačkih naučnika, prvi put je potvrđeno da se duboki Jadran – ne samo površina – ubrzano zagreva i zaslanjuje.  

Kombinacijom istorijskih merenja (od 1957. godine, a koje je vršio Institut za oceanografiju i ribarstvo u Splitu), Argo bova i sidrenih instrumenata, dokumentovan je jasan zaokret u dinamici dubokog Jadrana.

Nakon decenije relativno stabilnih uslova, od sredine 2000-ih zabeležen je ubrzan porast temperature do +0,8 °C i saliniteta do +0,2.

Osim toga, promenjena su fizička svojstva gustih vodenih masa koje iz severnog Jadrana dopiru prema jugu. One su sada toplije i slanije nego pre, što neposredno utiče na stratifikaciju (raslojenost mora) i dinamiku celog vodenog stuba.

Međutim, ono što nas je najviše iznenadilo je brzina promena. Procesi koji su se ranije odvijali decenijama sada se događaju u svega nekoliko godina.

Zanimljiv je i tzv. „preokret” gustine. Iako bi se višim temperaturama očekivalo smanjenje gustine mora, povećan salinitet je na neki način to poništio, pa je gustina i dalje ostala visoka. Dotok izrazito slanih voda iz severnog Jadrana dodatno smanjuje stratifikaciju i menja svojstva gustih voda.

Ovakvo ubrzano menjanje fizičkih svojstava Jadrana je najmanje pet puta brže nego što se predviđalo klimatskim projekcijama s visokim emisijama. I može imati velike posledice – na biogeohemiju mora, na organizme koji u njemu žive, na nivo mora i mnoge druge povezane procese.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: Klima101