Grenlandska ledena ploča počela je ove sedmice da se topi neuobičajeno rano zbog viših temperatura i kiša koje nisu karakteristične za ovo doba godine, kažu naučnici. Raniji početak topljenja bi mogao da bude samo privremen, ali naučnici su ipak zabrinuti šta će to značiti kada na leto počne sezona topljenja. U normalnim okolnostima, led na Grenlandu ne bi trebalo da se topi u ovo doba godine. Znaci topljenja leda su u ponedeljak i utorak bili vidljivi na 12 odsto površine ledene ploče, odnosno 1,7 miliona kvadratnih kilometara, kazao je naučnik Piter Langen iz Danskog meteorološkog instituta. Takvo topljenje leda je normalno krajem maja, a ne sredinom aprila, kazao je Langen.
Time je oboren rekord ranog topljenja za više od tri sedmice. Najraniji datum kada se na Grenlandu topilo više od 10 odsto ledene površine bio je 5. maj, 1990. godine. Čak i kada je 2012. godine topljenje leda zahvatilo rekordnih 97 odsto površine Grenlanda, nije zabeleženo tako rano i ekstenzivno topljenje. Langen je rekao da nije problem intenzitet topljenja, nego trenutak.
„To je ništa za jul, ali ogromno je za april“, kazao je Langen. Langen i drugi naučnici smatraju da su više temperature i tople kiše deo prirodnog meteorološkog sistema, ali da je situacija pogoršena klimatskim promenama koje je izazvao čovek. „Stvari postaju ekstreminije i uobičajnije“, izajvio je naučnik agencije NASA Valt Majer. Topljenje Grenlandske ledene ploče jedan je od najvidljivijih znakova globalnog zagrevanja, koje je posledica sagorevanja fosilnih goriva, jer izaziva rast nivoa mora i dovodi priobalna područja u opasnost, kaže majer. Kada bi se ceo ledeni pokrivač na Grenladnu otopio, za šta bi bili potrebni vekovi, nivo mora bi se povećao za šest metara.
Vesna Vukajlović
www.beta.rs
