Održivo poslovanje u vremenu krize

Foto-ilustracija: Pixabay (anncapictures)

U okviru Focus on Business&Regulation Conference, koja je organizovana od strane Karanović & Partners, razgovaralo se o održivom poslovanju koje vodi računa o čoveku, ali i o životnoj sredini.

Karanović&Partners su regionalna advokatska kancelarija u jugoistočnoj Evropi, koja sarađuje sa kancelarijama u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji. Rade sa jednim od najuglednijih kompanija u svetu, bankama, vladama, državnim kompanijama ali i nevladinim organizacijama.

Jedna od tema o kojima se razgovaralo na Konferenciji jeste ESG, odnosno standardi koji usmeravaju korporativne politike prema konceptima održivog razvoja u oblasti zaštite životne sredine i društvene odgovornosti. Pitanje koje se postavlja jeste da li je ESG  prolazni period ili koncept koji će ostati. Postavlja se i pitanje da li će on u budućnosti biti jedan od ključnih faktora koji će razlikovati uspešne od neuspešnih kompanija.

Govornici Konferencije bili su predstavnici firmi koje uspešno primenjuju koncept održivog razvoja.

Nina Elezović direktorka sektora za korporativne poslove i održivo poslovanje, Coca-Cola HBC, govorila je o strategiji prema kojoj će Coca-Cola do 2040. godine biti ugljenično neutralna, ističući da se oni nisu obavezali da samo njihova kuća biće ugljenično neutralna, već da će pokušati da se i ugljenični otisak njihovih partnera smanji.

Prema njenim rečima, sve što je u njihovom domenu i proizvodnom procesu, prati se i meri na nedeljnom nivou, od utroška električne energije i vode, do svih drugih materijala koji ulaze u njihovu ambalažu. Takođe, na terenu rade sa svojim kupcima na način da vrše zamenu opreme koju koriste njihovi kupci, a najčešće je reč o rashladnim uređajima, koristeći pametnu tehnologiju. Kako direktorka navodi, njihovi frižideri sada koriste 50 odsto manje električne energije u odnosu na pre nekoliko godina.

Kada se govori o dobavljačima, Elezović kaže da svi dobavljači koji žele da sarađuju sa njima, moraju da prođu reviziju njihovih politika, a takođe imaju i edukacije za svoje dobavljače.

Svetlana Cerović direktorka Odeljenja za finansiranje i savetovanje u UniCredit banci navodi da još od 2007. i 2008. godine, održivost predstavlja jedan od osnovnih stubova u razvoju ciljeva. Neki od ciljeva koji su još tih godina bili zadati, jesu oni koji su i danas aktuelni, a to je smanjenje gasova sa efektom staklene bašte. Još jedan važan cilj koji je bio zadat jeste obustava finansiranja prema industriji uglja.

Prema njenim rečima, oni imaju set novih ciljeva koji se fokusiraju na okruženje, zelenu tranziciju, ali i na društveno dogovorno poslovanje.

U toku 2022. godine, prema njenim rečima, oni su kao banka u potpunosti napustili korišćenje plastične ambalaže, rade i na sortiranju otpada u njihovim prostorijama, a kao najvažniji poduhvat navodi da energiju za sopstvene potrebe koriste iz obnovljivih izvora.

Kada je reč o klijentima, odnosno malim i srednjim preduzećima, njihova banka trudi se da ne obezbedi samo povoljnije uslove finansiranja, već i tehničku podršku na način da svoje klijente usmeri kako da pripreme svoje projekte i da postignu maksimalnu efikasnost i isplativost svojih investicija.

,,Kao lizing kuća, UniCredit je u prošloj godini bio jedan od tržišnih lidera u implementaciji, pogotovo solarnih projekata… Mi smo samo u prošloj godini kroz lizing finansirali 7 megavata elektrana’’, rekla je direktorka.

Miloš Kostić direktor kompanije MT-KOMEX, osvrnuo se šta se dešavalo u prethodnih 10 godina i gde se sada nalazimo. On je istakao da je u ovom periodu izgrađen veoma mali broj solarnih elektrana, oko 130 na krovovima i samo šest na zemlji, te svega sedam vetroelektrana.

Foto: MT-KOMEX

Kostić je istakao da je 2013. godine izgrađena prva solarna elektrana u privatnom vlasništvu koja je dobila status povlašćenog proizvođača i nalazi se u Kladovu. Prema njegovim rečima ovo je trenutno najveća solarna elektrana na zemlji u Srbiji, ali neće biti još dugo jer se gradi još jedna, veća.

,,Bitno je istaći da elektrana u Kladovu prosečno proizvodi negde oko 2,8 miliona kilovat-sati godišnje, što značajno doprinosi smanjenju CO2. Kada smo gradili solarnu elektranu izgradnja jednog megavata koštala je 1.600 hiljada evra, sada je 750 hiljada evra”, objašnjava Kostić.

Prema njegovim rečima mnogo toga se promenilo i na polju tržišne utakmice. Postali smo članovi energetske zajednice, liberalizovali smo tržište, imamo 75 trgovaca električnom energijom. Međutim 2021. godine kriza je poremetila kompletan sektor, te nam je sada u fokusu energetska bezbednost i energetska nezavisnosti.

Kostić je istakao da u njegovoj kompaniji radi tim iskusnih inženjera koji rade na projektima iz oblasti obnovljivih izvora energije, te da uz tim od 40 instalatera mogu da vode proces od početka do kraja – od projektovanja, izgradnje i puštanja u rad solarne elektrane.

,,Izgradnja solarne elektrane je ozbiljna investicija, koja se može u potpunosti isplatiti za nekoliko godina. Pomenuću dva primera, jedno industrijsko preduzeće koje koristi električnu energiju za sopstvenu potrošnju je u stvari investicijom u jednu solarnu elektranu uštedelo sredstva. Deo potrošnje koju kupujete sa otvorenog tržišta, po cenama od 95 evra, vi imate dodatno 21 evro u proseku – onih varijabilnih troškova – dolazite na 116 evra po megavat satu ukoliko samostalno proizvodite električnu energiju i koristite je u proizvodnom procesu. Ukoliko elektrana urađena na taj način da optimalnim kapacitetom snabdeva vašu potrošnju, vi ćete imati veoma malu količinu viška energije koju ćete predavati u sistem”, kaže Kostić.

Kako dodaje, zahvaljujući novom zakonu dobili smo novi koncept kupac-proizvođač koji vlasnicima solarnih elektrana omogućuje da višak proizvedene električne energije plasiraju u mrežu.

Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX

Kostić se osvrnuo i na to kako je njegova kompanija uvidela da posebnu pažnju treba posvetiti elektromobilnosti, te je pre pet godina osnovao kompaniju Charge&GO koja je razvila prvu digitalnu platformu i aplikaciju koja omogućava brzo i jednostavno punjenje električnih vozila. Platforma pruža vozačima električnih vozila efikasnu uslugu punjenja i plaćanja korišćenja mesta za punjenje, kao i mogućnost kompanijama da daljinski upravljaju svojom mrežom punjača, što obuhvata brojne usluge kao što su kontrola punjenja, praćenje rada punjača, određivanje cena, ograničavanje upotrebe i pregled sesija punjenja. Do sada su na više od 44 lokacija na putevima i autoputevima Srbije postavili elektropunjače snage od 22 do 180 kW.

,,Uopšte nije trenutak da odustajemo od investicija kada pričamo o zelenoj energiji. Mislim da je trenutak da investiramo. Da li je to sopstveni kapital, ili kapital koji dolazi kroz zaduženje kod banke, trenutak je sada da mi na našem nivou učinimo nešto da sprečimo dalje inflacije električne energije, a ujedno ćemo napraviti nešto dobro i za našu životnu sredinu’’, zaključio je Miloš Kostić.

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti