Prekomerni izlov ribe, degradacija staništa, usputni neželjeni ulov kao i lov zaštićenih vrsta, ugrozili su zdravlje evropskih mora i njihovu dugoročnu održivost. Istovremeno, time je u pitanje dovedena i konkurentnost evropske ribarske industrije. Podaci pokazuju da je oko 40 odsto populacija riba i školjki u ovim morima u lošem stanju ili se ne love na održiv način. Ovakvom stanju treba kao uzrok dodati i pojačanu eutrofikaciju, odnosno prekomerna prisutnost hranljivih materija u vodi, zatim zagađenje i klimatske promene.
Izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pod nazivom Zdrava mora, uspešne ribarske industrije: prelazak na ekološki održiv sektor, upravo pruža uvid u ekološko stanje evropskog ribarstva i nudi načine koji mogu da pomognu u postizanju konkurentne i održive ribarske industrije, dugoročno.
U ovom trenutku zaštićena morska područja čine svega oko 12 odsto mora u Evropskoj uniji, dok samo za dva odsto njih postoje planovi upravljanja. Na manje od jedan odsto se zaista sprovodi stroga zaštita, što uključuje i zabranu ribolova. Prisećanja radi, Evropska unija se obavezala da će do 2030. godine da zaštiti 30 odsto svojih mora, od čega će 10 odsto biti strogo zaštićeno. Ovakva potreba, za održivost u ribarstvu, pokazana je i Evropskim zelenim dogovorom (eng European Green Deal).
Plava ekonomija
Treba istaći i pojam plava ekonomija. U maju 2021. godine, Evropska komisija je usvojila Novi pristup za održivu planu ekonomiju u EU. Ova strategija integrira koncept plavog rasta u Evropski zeleni dogovor i poziva sve sektore plave ekonomije da smanje svoj uticaj na životnu sredinu i klimu. Kako se navodi, ključna poruka je da je zdravlje mora i održivo upravljanje njegovim resursima, osnova za borbu protiv klimatske i krize biodiverziteta, kao i za razvoj alternativnih izvora energije i hrane.
Plava ekonomija obuhvata različite sektore i aktivnosti koji su povezani sa okeanima, morima i obalama, sa posebnom pažnjom na održivost i inovacije. Ona uključuje plavu biotehnologiju koja koristi morske organizme za razvoj novih proizvoda i procesa. Desalinizacija je važan sektor, zato što pretvara slanu vodu u pijaću. Pored toga, fokusira se na stvaranje naprednih infrastrukturnih projekata i robotskih sistema za morske i obalne aktivnosti. Plava ekonomija podrazumeva i održivo upravljanje morskim živim organizmima, kao i održivi morski turizam. Tu je i proizvodnja obnovljive energije iz mora, što uključuje energiju iz talasa, plime i oseke, morskih vetrova. Kao još jedan primer, može da se navede unapređenje tehnologije i praksi za smanjenje emisija i zagađenja iz brodova. Ovo su samo neki od sektora i aktivnosti koje obuhvata plava ekonomija.
Pročitajte još:
- Plima i oseka kao izvor električne energije za milion domaćinstava u Liverpulu?
- Koral star 600 godina zabeležio kako su se temperature Tihog okeana menjale
- Kako inovativna tečnost uklanja 98 odsto nanoplastike iz vode?
Pored kontinuiranog rada na implementaciji principa plave ekonomije, EEA ističe i druge preporuke za oporavak i očuvanje morskih ekosistema. One mogu da se podele u četiri glavne kategorije.
Prva – poboljšanje metoda ribolova. Ona uključuje korišćenje selektivnih alata i tehnika koje ciljaju specifične vrste riba i na taj način se smanjuje usputni neželjeni ulov, zatim ograničenje ribolovnih aktivnosti kako bi se smanjila prekomerna eksploatacija, a sve to treba da bude zasnovano na naučnim kvotama. Takođe, potrebno je uvođenje sezonskih zabrana ribolova, kao i zaštita određenih morskih područja tokom perioda reprodukcije ili kada su određene vrste riba posebno ugrožene.
Druga – razvoj inovativnih tehnologija. Kao neke od njih navode sateliti, dronovi i drugo, za praćene aktivnosti ribolova i stanje morskih ekosistema. Zatim, tu je i razvoj alata za ribolov koji će da smanje izazivanje štete morskim staništima, kao i usputni ulov. Na kraju, ova kategorija uključuje i razvoj obnovljive energije iz mora, koja može da smanji zavisnost od fosilnih goriva i drugih zagađivača mora.
Treća – jačanje međunarodne saradnje. Implementacija međunarodnih sporazuma, saradnja sa susednim zemljama u zaštiti migratornih vrsta i pomoć zemljama u razvoju za uvođenje održivih praksi ribolova i tehnologija, jedni su od odlika treće kategorije.
Četvrta – podrška i angažovanje lokalnih zajednica. Ovo podrazumeva da se lokalne zajednice uključe u upravljanje morskim resursima i da se za njih organizuju obuke kako bi povećale svoju svest i znanje o održivom ribolovu.
