U narednoj deceniji Bosna i Hercegovina treba da uloži uloži 6,8 milijardi dolara kako bi zaštitila svoje stanovništvo, imovinu i ekonomiju od štetnih i sve intenzivnijih posledica klimatskih promena, navodi se u Izveštaju o klimi i razvoju za Bosnu i Hercegovinu, koji je objavila Grupacija Svetske banke.
Analitičari su procenili kako bi štete prouzrokovane klimatskim promenama do 2050. godine mogle da smanje ekonomiju BiH, odnosno njen bruto domaći proizvod, za čak 14 odsto. Kako navode, zbog geografskog položaja i klime u BiH se može javiti više opasnosti, poput poplava, klizišta, zemljotresa, šumskih požara i toplotnih talas, koje su u proteklih nekoliko godina značajno uticale na zemlju.
S obzirom na to da poplave čine više od 90 odsto šteta povezanih sa klimom, Izveštaj naglašava važnost rešenja zasnovanih na prirodi, kao što su obnova poplavnih ravnica i očuvanje tresetišta, kako bi se ojačala otpornost i podstakao ekonomski rast.
„Nedavne razorne poplave širom zemlje, posebno u Jablanici, oštro podsećaju na ljudsku cenu klimatskih katastrofa koje pogađaju živote, egzistenciju i čitave zajednice. Preduzimanjem odlučnih mera sada, BiH može smanjiti buduće rizike i otvoriti mogućnosti za održiv rast. Klimatske promene nisu samo ekološki izazov, one predstavljaju direktnu pretnju ekonomskoj stabilnosti, javnom zdravlju i društvenom blagostanju“, rekao je Kristofer Šeldon, šef kancelarije Svetske banke za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.
Pročitajte još:
- Razorne poplave u BiH – Jablanica blokirana, kritično u Kiseljaku i opštini Vareš
- Ekstremne padavine u Evropi – uzroci i predviđanja
- Začarani krug klimatskih promena, šumskih požara i zagađenja vazduha
Izveštaj takođe naglašava važnost pravedne tranzicije ka ekonomiji sa niskim emisijama ugljenika do 2050. godine. To uključuje postepeno ukidanje uglja i lignita, proširenje obnovljivih izvora energije, poput solarne i energije vetra, i poboljšanje energetske efikasnosti u različitim sektorima. Kako bi tranzicija bila pravedna, izveštaj preporučuje da vlade sprovode mere za sprečavanje energetskog siromaštva i podršku domaćinstvima sa niskim prihodima.
Za postizanje neto-nultih emisija do 2050. godine, u skladu sa ciljevima Evropske unije, očekuje se da privatni sektor snosi skoro 90 odsto investicija u dekarbonizaciju, posebno u sektorima transporta, građevinarstva i energetike.
„Investicije privatnog sektora i radna mesta u zelenoj ekonomiji ključni su za pozicioniranje Bosne i Hercegovine ka održivoj budućnosti,“ rekao je Nikola Markije, regionalni menadžer IFC-a za Zapadni Balkan.
Prema Indeksu klimatskih rizika, BiH je 2014. bila treća u svetu po ukupnim gubicima i štetama uzrokovanim klimatskim nepogodama. Naredne poplave, u 2020, 2021. i 2023, naglasile su postojanje trajnog rizika i potencijalnih razaranja od poplava. Takođe, porasli su kako učestalost tako i intenzitet šumskih požara, zahvatajući blizu 350.000 hektara zemljišta (sedam odsto površine države) i gubitke koji se mere desetinama miliona dolara. Klimatske opasnosti povećavaju izazove u svim sektorima od vitalnog značaja.
Pored fokusiranja na jačanje otpornosti i prelazak na čistiju energiju, Izveštaj preporučuje izgradnju jakih institucija i regulatornih okvira kako bi se obezbijedila efikasna i održiva klimatska akcija.
Jasna Dragojević
