U Srbiji se radi na ambicioznoj viziji za budućnost transporta od strane Ministarstva za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, koja predviđa transformaciju kako unutar granica, tako i na međunarodnom planu. Na nedavno održanoj konferenciji Tranzit ka održivosti – budućnost transporta u Srbiji u organizaciji kompanije WMG, Goran Vesić, resorni ministar detaljnije je opisivao sveobuhvatne planove za promene i novitete u svakom segmentu transporta, koji će detaljnije biti opisani u nastavku.
Železnička infrastruktura
Iako su auto-putevi od velikog značaja, opšti zaključak mogao bi da se svede na to da budućnost leži u železnici. Od 1976. godine do pre nekoliko godina, u našoj zemlji nisu građene nove pruge. Poslednja izgrađena bila je pruga Beograd-Bar, inženjerski jedan od najtežih poduhvata na polju železničke infrastrukture u Evropi, koju uskoro čeka obnova, a koja će biti sprovedena zajedno sa Crnom Gorom. Nakon zatišja, odnedavno se Srbija ponovo okrenula železnici, zbog čega se krajem novembra planira puštanje u rad 108 kilometara novih pruga, od kada će Subotica dnevno na raspolagnju imati 27 vozova za Beograd. Osim novih, vršena je i rekonstrukcija preko 800 kilometara postojećih pruga, od ukupno 3.400 kilometara kojima zemlja raspolaže.
Kao što su pruge u 19. veku bile temelj ekonomskog procvata, tako i u 21. veku izgradnja brzih, modernih pruga predstavlja ključni faktor za razvoj privrede.
S tim u vezi, kroz dve godine, biće povezane dve prestonice, Beograd i Budimpešta, i vreme stizanja iznosiće 2h i 45 minuta. Dogovor sa Mađarskom podrazumeva da će se granični prelazi dve zemlje nalaziti na železničkim stanicama u Budimpešti i Beogradu, kako bi voz potom nesmetano i bez zadržavanja dolazio na vreme od metropole do metropole.
Uz ulaganja EU, gradiće se i 230 kilometara brze pruge Beograd-Niš, što je temelj daljeg povezivanja sa okolnim zemljama. Ovaj projekat radiće se sporije, jer je plan da se ne zaustavlja saobraćaj, kako se ne bi desilo potpuno odvikavanje od ovog pravca i prevoza. Isti metod primenjuje se na izgradnji pruge Niš-Dimitrovgrad, što podrazumeva da se 36h radi dok 36h prolaze vozovi. Sa vladom Severne Makedonije potpisan je sporazum koji predviđa zajedničko traženje investitora za izgradnju pruge od Brestovca, u blizini Niša, do Skoplja. Na ovaj način povezaće se Skoplje, Niš, Novi Sad i Budimpešta, što postaje važna železnička arterija ovog regiona. Uz pomoć EU i njihovih fondova gradi se brza pruga od Istanbula do bugarske granice. Bugarska je već izgradila deo pruge do Sofije, a trenutno se priprema dalja izgradnja koja će povezati granicu sa Srbijom i na kraju sve sa Nišom.
Avio-saobraćaj
Prema procenama, Aerodrom Nikola Tesla u naredne dve do tri godine uslužiće preko deset miliona putnika. Kako navodi Direktiva EU, svi aerodromi koji uslužuju više od ovog broja putnika moraće da budu povezani sa železnicom, zbog čega će i aerodrom u Beogradu morati da prati propis. Od sledeće godine u upotrebi će biti let za Šangaj, dok se od sredine godine očekuje direktan let za Tokio iz Beograda.
Elektromobilnost
Trenutno, Srbija nema razvijenu infrastrukturu za električne automobile. Do aprila sledeće godine, u planu je da bude 164 elektropunjača na auto-putevima. Donet je propis koji od 1. januar obavezuje pumpe na auto-putevima i brzim saobraćajnicama koje imaju četiri mesta za točenje da instaliraju jedan elektropunjač. Takođe, radiće se na 16 zelenih oaza na auto-putevima, to su zelene pumpe, koje poseduju veći broj punjača, kafić, restoran, odnosno pumpe samo za električne automobile. U narednom periodu planira se raspisivanje tendera za postavljanje solarnih panela na auto-putevima, kako bi se na istim proizvodila struja, smanjili troškove, ali i kako bi se koristila struja.
Postoji plan za stimulisanje građana pri izboru vozila, a Ministarstvo je izmenama i dopunama zakona tražilo drugu boju za tablice električnih vozila i posebne nalepnice, kako bi se omogućio besplatan parking, korišćenje žutih traka i daleko niže cene putarina, uz već postojeće subvencije isključivo za električne automobile. Uvodi se dopunama zakona obaveza za nove stambene jedinice, koje bi na četiri parking mesta, trebalo da omoguće jedno za električno punjenje.
Što se tiče Zakona o putevima, uvodi se obaveza korišćenja recikliranog materijala prilikom izgradnje auto-puteva, i otpočeće se sa 25 odsto, uz ideju da se u narednih 10 godina upotrebi 50 odsto recikliranog materijala, što se drugim rečima zove cirkularna ekonomija.
Energetski portal
