Smatra se da će vodonik imati važnu ulogu u energetskoj tranziciji čiji je cilj ukidanje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije (OIE). Ipak, kako postoji više vrsta vodonika, potrebno je da se uvidi da li je svaka od njih pogodna za postizanje dekarbonizacije.
Ključna razlika između zelenog i plavog vodonika treba da se traži u načinu njihove proizvodnje, pišu naučni portali.
Tokom proizvodnje plavog vodonika prirodni gas se deli na vodonik i CO2, pri čemu se CO2 hvata i skladišti. Sa druge strane, za proizvodnju zelenog vodonika potrebno je cepanje molekula vode elektrolizom koja zahteva korišćenje električne energije. Takva električna energija dobija se obnovljivim izvorima energije, kao što su sunce ili vetar. Takođe, za razliku od plavog vodonika, tokom čije proizvodnje nastaje CO2, kod zelenog vodonika proizvode se samo vodonik i kiseonik.
Prema tome, plavi vodonik ublažava negativan uticaj na životnu sredinu, ali zeleni vodonik predstavlja najčistiji izbor.
Pročitajte još:
Koje vrste vodonika još postoje?
Osim zelenog i plavog, poste sivi, ružičasti i žuti vodonik.
Proces proizvodnje sivog vodonika je isti kao kod plavog, ali je razlika u tome što se ovde CO2 ne hvata i skladišti, već se ispušta u atmosferu. Kada je reč o proizvodnji ružičastog vodonika, ona se takođe dobija elektrolizom kao i zeleni vodonik, ali se koristi nuklearna energija kao izvor energije. Na kraju, elektrolizom se dobija i žuti vodonik, ali za njegovu proizvodnju može da se koristi jedino solarna energija.
Energetski portal
