Ukoliko nas nije zabrinuo sneg koji smo, umesto u decembru, dočekali u aprilu, možda bi trebalo da nas zabrinu rezultati indeksa koji je razvio američki Univerzitet Notr Dam. Indeks, koji podrazumeva čitav niz pokazatelja, ocenio je da je Srbija najranjivija zemlja u Evropi kada su u pitanju klimatske promene, ali i da je jedna od najsporijih u odnosu na izazove sa kojima se svet danas susreće. Srbija se, navodi se, nalazi na vrućoj tački, odnosno podložna je većem porastu temperature od prosečnog, te je veća mogućnost ektremnih pojava kao što su suše i intenzivne padavine.
Globalno zagrevanje – problem za koji postoji rešenje
Globalno zagrevanje jedan je od najvećih problema sa kojima se suočava moderno društvo. Prognoze nisu povoljne, pa tako u mnogim državama stoje digitalni satovi, na sred velikih trgova, koji upozoravaju na to koliko nam je malo vremena preostalo do eko-kataklizme. Monitori, sa kojih bi sevale poruke, Srbiji nisu potrebni, jer je zagađenje osetno tokom čitave godine, pogotovo u Beogradu, što na kraju krajeva konstantno pokazuje i indeks za merenje kvaliteta vazduha. Ipak, ovo nije podatak za pohvalu već onaj koji treba da nas pokrene na razmišljanje i promenu. Kukanju mesta nema, a teško je priznati da za stanje u kojem se nalazimo nije kriv niko drugi do nas – ljudi.
Međutim, nije sve baš tako crno. Dobra stvar je da ovaj problem, koliko god ozbiljan bio, nije nerešiv – samo zahteva angažovanje svih nas – i države i privatnog sektora, ali i nas pojedinaca.
U FOKUSU:
- ZAJEDNIČKIM SNAGAMA DO ZELENIJE SRBIJE
- PROIZVODNJA PAPIRA KROZ DRUŠTVENO I EKOLOŠKI ODGOVORNO POSLOVANJE
- ODGOVORNO PREMA TELU, ODGOVORNO PREMA PRIRODI
Šta čini država?
Republika Srbija obavezala da će do 2030. godine smanjiti svoje nacionalne emisije gasova staklene bašte za 33 odsto u odnosu na 1990. godinu. Prioritetne oblasti su niskougljenični transport, šumarstvo, vodoprivreda i poljoprivreda, a pre svega uvođenje energetski efikasnih i održivih rešenja. Država se obavezala da će se ozbiljno pozabaviti ovim problemom, a veliku ulogu u svemu igra privatni sektor, koji svojim delovanjem u velikoj meri utiče na društvo i okolinu u kojoj posluje.
Kako treba da se ponašaju odgovorne kompanije? Velika odgovornost na polju zelene tranzicije je i na našoj privredi – odnosno svim učesnicima privrednog razvoja, jer oni treba da posluže kao modeli za dobru održivu praksu.
Navodimo primer banke koja se od početka svog poslovanja u Srbiji 2001. godine zalaže za poštovanje principa održivog poslovanja. U pitanju je ProCredit banka koja je među prvima shvatila moćnu ulogu finansijskih institucija u borbi za očuvanje životne sredine, kao i važnost saradnje sa preduzećima i pojedincima koji žele da investiraju u održive projekte. Tako je ova banka zajedno sa kompanijom MT-KOMEX finansirala najveću bifacijalnu solarnu elektranu u Srbiji, DeLasol u Lapovu, koja će strujom moći da napaja čak 2.100 domaćinastava. Ovom velikom, za državu veoma značajnom projektu, prethodila su druga dva, takođe važna – finansiranje solarnih elektrana u Kladovu, Solaris 1 i Solaris 2. Ovakva ulaganja dokazuju da finansijske institucije itetkako mogu usmeravati tokove kapitala, a time uticati na smanjenje štetnih emisija.
ProCredit banka, osim toga što finansira velike zelene projekte, ima odlične uslove kreditiranja stanovništva, tj. privatnih domaćinstava koja žele da ugrade tehnološki efikasnija rešenja, i to sa mogućnošću povrata do 20 odsto investicije. Ne, kuća nemora da se ruši gradi od nule kako bi bila energetski efikasna, dovoljno je uraditi dobru izolaciju, zameniti stolariju, a idealno bi bilo postaviti solarne panele na krov ili ugraditi toplotnu pumpu.
Banka poseduje i eko vozni park – sva njihova službena vozila su električna, a postavili su i mrežu od preko 40 besplatnih električnih punjača za automobile širom Srbije.
Velike promene počinju malim koracima
Lični doprinos rešavanju ekoloških problema može delovati kao mizeran, u poređenju sa državnim ili kompanijskim, ali on ipak nije beznačajan. Ključna je promena svesti, odnosno, važno je da priznamo sebi da baš svako od nas ima uticaj na poboljšanje životne sredine. A kako? Jednostavnije je nego što se čini. Umesto plastične kese tu su cegeri, umesto jednokratne plastike postoji kartonsko ili papirno rešenje. Flašica za vodu može da bude i staklena, sijalica štedljiva, papir od recikliranog materijala. Automobil ne moramo da palimo svako malo, nekada možemo i da prošetamo ili na destinaciju stignemo i biciklom. A da od bicikliranja benefite imaju i ljudi koliko i naša okolina, potrudila se da objasni ProCredit banka koja je tokom čitave prošle godine poklanjala bicikle svojim pratiocima na društvenim mrežama. Akcija u kojoj je dodeljeno nekoliko desetina eko – dvotočkaša. Zato, da bi sneg padao u decembru, a ne u aprilu, važno je da budemo deo rešenja a ne problema. Rešenja je nekoliko, te više nema izgovora poput onog čuvenog „Ja tu ne mogu ništa“
Priredila: Milica Radičević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.
