Masivno klizište izazvano klimatskim promenama u udaljenom delu Grenlanda stvorilo je megacunami zbog kojeg je Zemlja vibrirala devet dana u septembru prošle godine, pokazalo je tek sada istraživanje naučnika.
Neobične i dugotrajne vibracije imale su potpuno drugačiji obrazac od podrhtavanja uzrokovanog zemljotresima. Kako bi otkrili uzrok, naučnici su koristili terensko snimanje, satelitske slike i matematičko modeliranje.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Science, a tim je zaključio da je klizište pokrenuto topljenjem glečera, koji se u poslednjih nekoliko godina istanjio kao rezultat klimatskih promena.
U udaljenom Dikson fjordu, došlo je do pljuska vode u visini od 200 metara i talasa visokog do 110 metara. Ovaj talas, koji se prostirao na 10 kilometara fjorda, smanjio se na sedam metara u nekoliko minuta, prema procenama istraživača, i potom se smanjivao na nekoliko centimetara tokom narednih dana.
Ovo je prvi put da je pljuskanje vode izazvalo merljive vibracije kroz Zemljinu koru, koje su putovale svetom i trajale nekoliko dana.
Pročitajte još:
- SMO predviđa 60 odsto šanse za pojavu klimatskog fenomena “La Ninja”
- NASA razvija podvodne robote za istraživanje klimatskih promena (VIDEO)
- Zemlja na Aljasci erodira brže zbog klimatskih promena
„Kada sam prvi put video seizmički signal, bio sam potpuno zbunjen. Iako znamo da seizmometri mogu snimati različite izvore sa Zemljine površine, nikada pre nije zabeležen tako dugotrajan, globalno putujući seizmički talas koji sadrži samo jednu frekvenciju oscilacije. Ovo me je inspirisalo da budem suvoditelj velikog tima naučnika koji je pokušao da reši ovu zagonetku“, rekao je Stiven Hiks iz UCL Earth Sciences.
Misteriozni seizmički signal – koji je dolazio iz vibracija kroz Zemljinu koru – detektovan je seizmometrima širom sveta, od Arktika do Antarktika. Izgledao je potpuno drugačije od bogatih frekvencija „prskanja“ i „zvučnih signala“ sa snimaka zemljotresa, jer je sadržao samo jednu frekvenciju vibracije, poput monotonog humanja.
Tim od 68 naučnika, 40 institucija u 15 zemalja procenio da je 25 miliona kubnih metara stena i leda palo u fjord (dovoljno da ispuni 10.000 olimpijskih bazena).
Fjord se inače nalazi na ruti koju često koriste turistički kruzeri koji posećuju grenlandske fjordove. Na sreću, nijedan kruzer nije bio blizu Dikson fjorda na dan klizišta i cunamija.
Studija je zaključila da će ubrzanjem klimatskih promena postati sve važnije karakterisati i pratiti regione koji su prethodno smatrani stabilnim i pružiti rano upozorenje na ovakve masivne događaje klizišta i cunamija.
Energetski portal
