Klimatske promene imaju sve snažniji uticaj na oblikovanje života u gradovima – od toplotnih talasa i poplava, do pritiska na infrastrukturu i javno zdravlje. Pitanje kako učiniti urbane sredine otpornijim postaje jedno od ključnih u savremenom planiranju i razvoju. Koliko su urbana područja u Srbiji ranjiva na klimatske promene i kakvu ulogu u prilagođavanju ovim izazovima imaju održiva arhitektura i zelena infrastruktura, bila je tema našeg razgovora sa Anom Šabanović, istraživačem-saradnikom i doktorandom na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Koje klimatske promene najviše pogađaju urbana područja u Srbiji i kakve posledice ostavljaju na svakodnevni život u gradu?
– Najznačajnije posledice izmenjenih klimatskih uslova koje pogađaju urbana područja u Srbiji identifikovane su kao porast srednjih temperatura i učestalost i intenzitet toplotnih talasa, promene režima padavina sa većom učestalošću ekstremnih pljuskova i sezonskih suša, kao i povećan rizik od poplava i ekstrema u hidrologiji, što direktno utiče na vodne resurse, urbanu infrastrukturu i javno zdravlje. Urbana područja su posebno ranjiva na efekat urbanog toplotnog ostrva i intenzivne padavine u kratkom roku, što dovodi do oštećenja saobraćajne i komunalne mreže i povećava pojavu toplotno povezanih zdravstvenih problema, ali i smanjuje svakodnevni komfor građana. To rezultira češćim poremećajima, poput saobraćajnih zagušenja, većim zdravstvenim opterećenjem i ekonomskim gubicima. Procene ranjivosti za Beograd ukazuju da gustina naseljenosti, koncentracija kritične infrastrukture, neadekvatni odvodni sistemi i nedostatak zelenih površina dodatno povećavaju rizike kojima je stanovništvo izloženo, naročito osetljive grupe, poput starijih i hroničnih bolesnika. Ovi izazovi ukazuju na potrebu za sistemskim merama adaptacije, koje obuhvataju otporniju infrastrukturu, održivo upravljanje resursima i širenje plavo-zelenih površina.
U FOKUSU:
- MT-KOMEX gradi solarnu elektranu u Novom Bečeju
- Ubrzana elektrifikacija saobraćaja uz Charge&GO
- Zelena gradnja u BiH – prepreke na putu održivosti
Kada govorimo o održivoj arhitekturi i urbanizmu, koliko su ta rešenja danas prisutna kod nas i na šta bi najveći gradovi trebalo da se fokusiraju u narednim godinama kako bi bili otporniji na klimatske promene?
– U vodećoj literaturi i globalnim dokumentima kao jedno od najefikasnijih rešenja za adaptaciju ističe se zelena infrastruktura. U nacionalnim i lokalnim javnim politikama i urbanističkim planovima prepoznata su održiva i prirodi bliska rešenja, ali su ona uglavnom formulisana na nivou preporuka, a ne obavezujućih pravila. Tako se, na primer, u Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda pojavljuje ekološki indeks, uz preporuke za uvođenje zelenih krovova, zidova ili drvoreda duž saobraćajnica. Da bi gradovi postali otporniji, važno je da ova rešenja ne ostanu samo preporuke. Njihova šira primena može biti podstaknuta stimulativnim merama, ali ključ leži u sistemskim pristupima – da ekološki indeks postane obavezujući urbanistički parametar i da se elementi zelene infrastrukture ugrade u pravilnike za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje javne infrastrukture i kompleksa javnih službi.
Zelena infrastruktura – parkovi, zeleni krovovi, drvoredi, fasade – sve se više povezuje sa kvalitetom života. Koja od ovih rešenja smatrate posebno značajnim za najveće gradove u Srbiji i da li su ona realno primenljiva u našim uslovima?
– Najvažnija karakteristika zelene infrastrukture jeste to što ona funkcioniše kao mreža čiji su elementi povezani i čine jedinstven sistem, pa je ključno obezbediti njen prostorni kontinuitet. Kada se posmatra značaj pojedinačnih elemenata, parkovske i dvorišne površine izdvajaju se kao posebno vredne, jer visoko zelenilo u direktnom kontaktu sa tlom ima najveći kapacitet za zadržavanje voda tokom intenzivnih padavina, a istovremeno obezbeđuje prijatniji ambijent prilikom ekstremnih vrućina. Na taj način značajno se ublažava efekat urbanog toplotnog ostrva i unapređuju mikroklimatski uslovi. Veliku ulogu imaju i povezujući – linijski elementi, poput drvoreda duž saobraćajnica. Istraživanja pokazuju da ulice sa drvoredima u Beogradu mogu biti i do šest stepeni hladnije u odnosu na ulice bez njih, što je presudno tokom letnjih toplotnih talasa. Važnu ulogu imaju i elementi zelene infrastrukture na samim objektima, poput zelenih krovova i fasada. Oni doprinose energetskoj efikasnosti objekta i smanjenju zagrevanja objekta, čime utiču na mikroklimu neposrednog okruženja. Istovremeno, ovakva rešenja smanjuju pritisak na kanalizacionu mrežu jer omogućavaju zadržavanje i sporije otpuštanje vode. Svi navedeni elementi pojedinačno imaju značaj i svoju ulogu, ali njihova najveća vrednost ogleda se u međusobnom povezivanju i integraciji u jedinstven, funkcionalan sistem zelene infrastrukture.
Intervju vodila: Katarina Vuinac
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA
