Zemlje potpisnice Pariskog sporazuma o klimatskim promenama suočile su se s rokom za predaju svojih novih klimatskih planova Ujedinjenim nacijama (UN), u kojima treba da predstave kako nameravaju smanjiti emisije do 2035. godine.
Od 200 zemalja, samo je šest podnelo svoje nove ciljeve za klimu, a samo Ujedinjeno Kraljevstvo predlaže akcije unutar zemlje koje su usklađene s ciljem od 1,5°C.
Inače, Pariski sporazum o klimatskim promenama iz 2015. traži od zemalja da nastoje izbeći da globalno zagrevanje pređe 1,5°C iznad proseka iz predindustrijskog doba.
Ujedinjeni Arapski Emirati, Brazil, Sedinjene Američke Države, Švajcarska i Novi Zeland svi su postavili ciljeve za 2035. godinu koji su daleko od onoga što je potrebno za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5°C, naglašavajući hitnu potrebu za revitalizacijom globalne klimatske akcije.
„Javna očekivanja prema njihovim vladama zbog toga što je globalno zagrevanje sada dostiglo 1,5°C već godinu dana trebala bi biti vrlo snažna, ali nismo videli gotovo ništa što ima stvarnu težinu“, rekao je Bil Hare, izvršni direktor Climate Analytics, međunarodne organizacije koja se bavi istraživanjem i analizom klimatskih promena.
Pročitajte još:
- Januar 2025. godine zvanično najtopliji u istoriji merenja
- Okeani se sada zagrevaju četiri puta brže nego osamdesetih godina
- Montrealski protokol – od spasavanja ozona do borbe protiv klimatskih promena
Kako navode iz ove organizacije, sada su sve oči sveta usmerene prema Kini, Indiji i Evropskoj uniji, koje još nisu dostavile svoje nove planove smanjenja emisija za 2035. godinu, poznate kao NDC (Nationally Determined Contributions).
Ako zemlje ispune svoje trenutne klimatske ciljeve, emisije stakleničkih gasova do 2030. godine biće gotovo dvostruko veće od onoga što je potrebno kako bi se održao cilj Pariskog sporazuma od 1,5°C. Što znači da ciljevi moraju biti ambiciozniji kako bi globalno zagrevanje bilo ograničeno.
U projekcijama globalnog zagrevanja od 2021. godine primetna je stagnacija, a zagrevanje i dalje ruši rekorde.
„Ova godina mora biti godina u kojoj će vlade povećati svoje napore, ozbiljno shvatiti svoje klimatske obaveze i pokazati stvarno liderstvo. Ako nisu ispunile rok 10. februara, trebale bi osmisliti dobre i snažne nove ciljeve pre COP30 u Brazilu“, rekla je Sofija Gonzales-Zuniga iz Climate Analytics.
Energetski portal
