Svet trgovine kafom postao je složen kao i samo ovo piće, a promenljivi vremenski obrasci u mestima uzgoja utiču da cene kafe rastu, pri tome treba dodati i druge faktore poput globalnih tržišnih. Vremenski uslovi usled klimatskih promena uticali su da dve ključne zemlje proizvođače kafe.
Sušni period u Brazilu, posebno u regionu Minas Gerais, ključnoj oblasti za proizvodnju arabike imao je samo 53 odsto svoje istorijske prosečne količine padavina, što utiče na biljke smanjujući prinose. Druga zemlja je Vijetnam, koji je najveći svetski proizvođač robuste, gde je porast izvoza ali pad u odnosu na prethodnu godinu. Ova vrsta koja se pretežno koristi u espresu, instant kafama i nekim mešavinama, porasla su za oko 50 odsto ove godine na Londonskoj berzi, pišu svetski mediji.
„Zabrinjavajuća je projekcija proizvodnje kafe u Vijetnamu za sezonu 2023/24, koja se očekuje da će pasti za 10 odsto zbog suše tokom sezone formiranja plodova, što će biti najmanji rod u poslednje četiri godine“, navodi između ostalog dreambeans coffee, dodajući da se to može odraziti i na cenu arabike.
U aprilu su zrna robuste, bila najskuplja u poslednjih 18 meseci, od septembra 2022. godine, a ova zrna su inače otpornija na ekstremne vrućine i suše u odnosu na arabiku. To sve smanjuje prinose i dovodi do manje proizvodnje i viših cena.
Pročitajte još:
- OCENA STRUČNJAKA: PRAVNO GLEDANO, SRBIJA NEDOVOLJNO PREPOZNAJE OPASNOST KLIMATSKIH PROMENA PO ZDRAVLJE STANOVNIŠTVA
- KLIMATSKE PROMENE SMANJUJU BROJNOST PTICA SELICA
- GODINU DANA REKORDNO VISOKIH TEMPERATURA U SVETU
Analitičari Rabobank, koji se bavi analizama hrane i agrobiznisa, naveli su u svom godišnjem izveštaju za 2024. godinu da je El Ninjo povezan sa sušom u velikom delu jugoistočne Azije, Indije, Australije i delova Afrike, što se odrazilo na rast cena mekih roba kao što su šećer, kafa i kakao u proteklim mesecima.
Prema istraživanju proizvođača kafe „Cafely“, ljudi u Danskoj plaćaju najveću cenu kafe, gde je prosečna cena pet evra za šolju napitka. Zatim slede Švajcarska, Norveška, Finska i Švedska, koje imaju slične cene, uglavnom zbog visokih troškova života.
Uprkos rastu cena, Evropa je pogodno tlo za trgovinu kafom, a prema izveštaju, deset zemalja koje najviše piju kafu tokom svog života su sve evropske kada se rangiraju po dnevnoj potrošnji po glavi stanovnika.
Luksemburžani najviše piju kafu, više od pet šolja dnevno u proseku, i troše oko 391.700. evra na nju tokom života. Finska zauzima drugo mesto na listi, slede Švedska, Norveška i Austrija.
Podsećamo, zbog krčenja šuma u zemljama proizvođačima, Evropa je donela Uredbu prema kojoj samo kafa proizvedena u skladu sa važećim zakonima zemlje proizvođača je dozvoljena za uvoz.
Prema prognozama, do 2025. godine cene kafe će se udvostručiti zbog odnosa ponude i potražnje, a sličan scenario sledi i za kakao.
