Rani letni toplotni talas izazvao je zdravstvena upozorenja u mnogim evropskim zemljama, a pokazao se i kao izuzetno smrtonosan. Rezultat je to prve studije koju su sproveli naučnici s Imperial College London i London School of Hygiene & Tropical Medicine, koja procenjuje broj smrti povezanih s klimatskim promenama tokom jednog toplotnog talasa.
Istraživači su se fokusirali na desetodnevni period od 23. juna do 2. jula, tokom koje su analizirani gradovi Milano, Pariz, London, Madrid, Barselona, Atina, Rim, Lisabon, Budimpešta, Zagreb, Frankfurt i Sasari.
Otkriveno je da su klimatske promene gotovo utrostručile broj smrti povezanih s vrućinom, pri čemu je korištenje fosilnih goriva povećalo temperature tokom toplotnog talasa i do 4 °C u tim gradovima.
Vrućina je uzrokovala 2.300 smrti u pomenutim gradovima, od čega je 1.500 direktno povezano s klimatskom krizom, tvrde naučnici.
Pročitajte još:
- Visok rizik od požara zbog suše i vrućine – vatrogasci na terenu, građani na oprezu
- Ekstremne vrućine u gradovima na jugu posledica nedostatka zelenila
- Novo istraživanje: Usled velikih vrućina, pčele polažu i do 70 odsto manje jaja
Najveći broj dodatnih smrtnih slučajeva usled ekstremne vrućine desio se u Milanu, sa 317 od ukupno 499 smrti, a zatim Pariz i Barselona. U Londonu je zabeleženo 273 smrti povezane s vrućinom, od čega je 171 pripisano ljudskom uticaju na klimu. Vremenski raspored vrhunca smrtnosti uzrokovane vrućinom varira među gradovima. U Atini, Budimpešti i Zagrebu, vrhunac prekomernih smrti nastupao je ranije tokom analiziranog perioda, dok u ostalim dolazi kasnije.
Prema studiji, 88 odsto procenjenih smrtnih slučajeva dogodilo se među osobama starosti 65 i više godina.
Naučnici upozoravaju da će temperature tokom toplotnih talasa nastaviti rasti i da će broj smrtnih slučajeva u budućnosti verovatno biti još veći – sve dok svet u velikoj meri ne prestane koristiti naftu, gas i ugalj i ne postigne neto nulte emisije.
Energetski portal
