Institut za zaštitu i ekologiju Republike Srpske, sa gotovo pola veka iskustva, prepoznaje klimatske promene i zagađenje životne sredine kao neke od najozbiljnijih izazova savremenog doba. Kroz dugogodišnja istraživanja i aktivno učešće u međunarodnim projektima, Institut daje značajan doprinos unapređenju ekoloških standarda i zaštiti prirodnih resursa.
Direktor Instituta Predrag Ilić upoznao nas je sa aktuelnim projektima ove ustanove, njihovom podrškom lokalnim zajednicama, te edukativnim inicijativama usmerenim na decu i mlade, ističući širi društveni značaj njihovog rada.
Koji su najveći klimatski izazovi za BiH prema istraživanjima Instituta?
– Naša zemlja se suočava sa ubrzanim porastom prosečnih temperatura i ekstremnih događaja, sve učestalijim toplotnim talasima, dugotrajnim sušama i iznenadnim poplavama. Javlja se smanjenje snežnog pokrivača, dok gradovi beleže porast efekta urbanog toplotnog ostrva. Neujednačena raspodela padavina dodatno otežava upravljanje vodnim resursima, uzrokujući hidrološki stres, manjak vode u letnjim mesecima i bujične poplave tokom zime i proljeća.
Aktivno se bavimo revitalizacijom vodnih tela kroz projekte poput WATER-GUIDE i BRIDGEWAT, dok se kroz projekte RES2FIRE i FireSafe Jezero fokusiramo na prevenciju i edukaciju o sve češćim šumskim požarima izazvanim klimatskim promenama. Takođe, zabeležen je porast aeroalergena, naročito polena ambrozije, što se prati i analizira u okviru projekta AllerShield s ciljem zaštite javnog zdravlja. Dodatni izazov predstavljaju nedovoljna institucionalna i lokalna spremnost za prilagođavanje klimatskim pretnjama.
U FOKUSU:
- BiH u regionu prednjači po broju problema sa povišenim naponima
- Demografska dinamika Srbije pod uticajem klimatskih promena
- SCC Beograd – bezbednost i stabilnost mreže kao prioritet
Koji su delovi BiH trenutno najranjiviji na posledice klimatskih promena?
– Prema dokumentu NAP-Nacionalni plan adaptacije na klimatske promene, koji predstavlja najdetaljniju i najnoviju analizu klimatske ranjivosti u BiH, jasno je identifikovano da su najranjiviji delovi zemlje oni koji su izloženi kombinaciji višestrukih klimatskih rizika, uključujući poplave, suše, klizišta, toplotne talase i degradaciju zemljišta. Ranjivost je posebno izražena u severoistočnim, centralnim i južnim delovima BiH. Severoistočna Bosna (uključujući regije oko Tuzle i Bijeljine) izložena je čestim poplavama, uključujući i visoki rizik od klizišta zbog degradacije tla i neprilagođene infrastrukture. Centralna Bosna i delovi Sarajevskog kantona izloženi su povećanom riziku od bujičnih padavina i urbanih poplava, posebno u kontekstu sve češćih ekstremnih vremenskih nepogoda. Južna Hercegovina, uključujući područja oko Mostara i Trebinja, suočava se sa produženim sušnim periodima i izraženim rizicima od šumskih požara, što je posledica izraženijih temperatura i smanjenih količina padavina u letnim mesecima.
Dodatno, nizinski delovi uz reku Savu i njene pritoke spadaju u najizloženije zone kada su u pitanju poplavni rizici, dok brdsko-planinska područja BiH, iako često bogata padavinama, beleže visoku geološku ranjivost, naročito na klizištima koja su izazvana jakim oborinama. Urbanizovana područja poput Sarajeva, Banje Luke, Zenice i Tuzle sve češće beleže pojavu toplotnih talasa i zagađenja vazduha, što dodatno povećava zdravstvenu i infrastrukturnu ranjivost stanovništva. NAP dokument takođe naglašava da institucionalna i tehnička ranjivost, poput neadekvatnog planiranja prostora i slabih kapaciteta za upravljanje vodama i otpadom, dodatno pogoršavaju situaciju u brojnim opštinama.
Kako Institut podržava opštine i javne institucije u izgradnji kapaciteta za prilagođavanje klimatskim pretnjama?
– Institut pruža značajnu podršku opštinama i javnim institucijama u BiH kroz izgradnju kapaciteta za prilagođavanje klimatskim pretnjama, oslanjajući se na multidisciplinarni pristup, ekspertizu u oblasti analitičkih ispitivanja i iskustvo u implementaciji međunarodnih projekata. Kroz aktivno učešće u projektima kao što su WATER-GUIDE i BRIDGEWAT (Horizon Europe), organizujemo edukativne radionice i treninge koji omogućavaju lokalnim samoupravama i drugim zainteresovanim da razumeju klimatske rizike povezane s upravljanjem vodnim telima, kao i da razviju planove adaptacije koji su usklađeni s evropskim direktivama i nacionalnim strategijama.
Kao deo svojih aktivnosti, Institut je doprineo i izradi strateških dokumenata, poput BIH ESAP 2030+ (Strategije za zaštitu životne sredine), kroz izradu Strateške procene uticaja na životnu sredinu, čime direktno pomaže javnim telima da integrišu klimatske aspekte u planiranje politika i prostorno uređenje. U okviru projekta RES2FIRE (Interreg Adrion) i programa FireSafe Jezero (SDC), sprovodimo specijalizovane obuke za upravljanje rizikom od šumskih požara, posebno u područjima visoke ranjivosti, i izrađujemo smernice za intervencije i preventivne mere. Takođe, kroz projekat CircleAware, pružamo tehničku i edukativnu podršku za uvođenje kružnog upravljanja otpadom u lokalnim zajednicama, čime se doprinosi i otpornosti na klimatske pretnje putem održivijeg korišćenja resursa.
Intervju vodila: Jasna Dragojević
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE
