Februar je na putu da obori mnoge toplotne rekorde. Globalno zagrevanje izazvano ljudskim faktorom i El Ninjo podižu temperature na kopnu i okeanima. Čovečanstvo je na putu da doživi najtopliji februar u istoriji, posle rekordnog januara, decembra, novembra, oktobra, septembra, avgusta, jula, juna i maja, kažu naučnici sa Berklija.
Klimatolog Vladimir Đurđević kaže za RTS da svedočimo redovnom obaranju temperaturnih rekorda.
„Trenutno, prosečna temperatura za ovaj februar je oko 10 stepeni, to je jedno sedam stepeni iznad proseka, tako da će ovaj februar prosečno, biti viši po temperaturi i od prosečnog marta“, rekao je klimatolog Vladimir Đurđević. Podsetio je na rekorde i na prošlu godinu koja je bila najtoplija godina u Srbiji i u Beogradu, od kada se vrše merenja. Prošle godine, imali smo i najtopliju jesen, a moguće je da će tekuća zima takođe biti među najtoplijim.
„Imaćemo najtopliju zimu ove godine i nije u pitanju samo Srbija. U pitanju je cela planeta. Gde god pogledamo, obaraju se toplotni rekordi sve češće“, dodao je Đurđević.
„Svedočimo onome što je predviđeno pre oko 40 godina, a to je da će ljudi uspeti da zagreju planetu, tako da, uspeli smo da je zagrejemo i moramo da se na neki način naviknemo na sve češće ovakve vesti i spiskove oborenih rekorda širom sveta“, rekao je gost RTS-a.
Kaže da je cela planeta značajno toplija nego što je bila u prošlosti, i da je u proseku toplija za oko jedan stepen u odnosu na kraj 19. veka.
Pročitajte još:
- OTAPANJE KRIOSFERE – KAKVE SE PROMENE I POSLEDICE UOČAVAJU
- KLIMATSKE PROMENE UGROŽAVAJU I – SKIJANJE. KAKO ĆEMO, I GDE SKIJATI U NAREDNIM DECENIJAMA?
- GLOBALNO ZAGREVANJE ŠTETI ČAK I NAJHLADNIJIM DRŽAVAMA EVROPE
„Taj jedan stepen doprinosi da imamo planetu išaranu tim rekordima i da se u mnogim delovima sveta konstantno obaraju ti rekordi po pitanju različitih meteoroloških i klimatskih parametara“, objasnio je, i dodao da je zagrevanje planete ubrzano poslednjih decenija, i da i dalje, svake godine dosprinosimo sve većem prisustvu ugljen-dioksida, što je jedan od osnovnih razloga.
„Ugljen-dioksid je promenio hemijski sastav naše atmosfere i u pitanju je drugi najvažniji gas sa efektom staklene bašte, koji tom efektu doprinosi sa 25 do 30 odsto, tako da je to kao da ste dodali još jedan prekrivač oko planete, koji čuva toplotu a ugljen-dioksida je danas 50 odsto više nego pre početka Industrijske revolucije“, izjavio je dr Đurđević.
Spas u „zelenoj energiji“
Naglasio je da je jedini način da se unos ugljen-dioksida smanji – oslanjanje na obnovljive izvore energije, energije sunca, vetra, vode…koji su, kako je rekao, sve ekonomski isplativiji.
„Sve zemlje su dogovorile da će ići tim putem pošto su potpisale Pariski sporazum, koji predviđa da globalno zagrevanje zaustavimo na toj granici od dva stepena“, rekao je dr Đurđević, i naglasio da su aktuelni rekordi upozorenje da idemo trenutno pogrešnim putem.
Govoreći o ledenim pokrivačima, profesor Đurđević je rekao da su okeani sve topliji i da je zato, naravno, manje leda. Kaže da je u proseku danas 40 odsto manje leda na Severnom polu, nego što ga je bilo u prošlosti, dok je na Južnom polu, odnosno Antarktiku, ta dinamika bila malo drugačija, ali da se tamo svakako glečeri ulivaju sa kopna u okean usled klimatskih promena. Sve to dovodi, kako dodaje, do porasta nivoa globalnog okeana.
Ove zime je bilo ekstrema kada govorimo i o temperaturama u minusu, na primer, u Mongoliji je zima bila oštrija nego ikada sa temperaturom od minus 50 stepeni, podaci kažu da je zbog veoma niskih temperatura uginulo čak dva miliona životinja.
„Klima je postala malo varijabilnija, malo neuobičajenija i skače iz vrlo hladnih vremenskih situacija u vrlo tople, zato što globalno zagrevanje donosi i promene u vazdušnim masama koje cirkulišu preko severne hemisfere i jednostavno, pošto se pol zagreva brže od tropskih širina, a razlika u toj temperaturi je ta koja određuje kako će se vazdušne mase premeštati, one se drugačije premeštaju i onda se često desi da se na nekom području iz vrlo potlog, naglo pređe u hladno vreme sa vrlo niskim temperaturama uz veliki priliv hladnog vazduha, sa Severnog pola, ali to su oblasti ograničene, sa relativno manjom površinom“, objasnio je klimatolog Vladimir Đurđević.
Kaže da takvi slučajevi umeju da zbune, ali da je globalno, zagrevanje planete daleko veći problem, iz objašnjenje da toplija klima znači da je ona i nestabilnija, i da može uzrokovati brze i nagle prelaske vremenskih uslova.
Izvor: RTS
