Kišne bašte – pejzažnom arhitekturom protiv poplava u gradovima

Ovo je pravi primer kako se atmosferska voda može bolje iskoristiti, a ujedno i smanjiti opterećenje kanalizacionih mreža.

Svedoci smo kako su nam ovih dana gradovi sve češće pod vodom usled velikih padavina i preopterećenih kanalizacionih mreža. Kišnica ne uspeva da bude sprovedena u odgovarajuće tokove pa ulice postaju potoci. Iako brzog rešenja za ovaj problem nema, postoje primeri svetske prakse u sprovođenju i boljem korišćenju atmosferske vode. Jedan od njih je i kišna bašta.

Kišne bašte ili kišne retenzije predstavljaju depresije koje su najčešće izgrađene u blizini saobraćajnica ili nepropusnog tla, a kao takve imaju zadatak da usvoje višak atmosferske vode nastale iznenadnim velikim padavinama sa ciljem da rasterete kanalizacionu mrežu.

Takva depresija bi trebalo da bude ispunjena u prvom sloju poroznim materijalima (šljunak krupne granulacije) u kojima se nalazi perforirana drenažna cev koja dalje odvodi višak vode ka kanalizaciji. Prednost je u tome što će određena količina vode biti usvojena od strane biljaka i ostalih elemenata kišne retenzije, dok će količina vode kojom će se opteretiti kanalizaciona mreža biti 40-50 odsto manja, kaže za portal Gradnja Nikola Petrovića iz kompanije „Green Decor“.

Iznad sloja šljunka, postavlja se sloj geotekstila koji služi za filtraciju viška vode, ali i sprečava mešanje i spuštanje frakcije humusa u niže slojeve, dok na samoj površini treba ugraditi humusni supstrat kao osnovni medijum za rast i razvoj biljaka.

Sadnjom autohtonih biljaka sa dubokim korenovim sistemom, postiže se osnovni vizuelni efekat kišne bašte, te na taj način biljke mogu opstati i u uslovima prekomerne količine vode, kao i u totalno sušnim uslovima.

Prilikom dizajniranja kišnog vrta, neophodno je ispratiti pad saobraćajnice i na osnovu njega ostaviti prostor za „propuste za vodu“ u vidu ivičnjaka koji nedostaje.

Pročitajte više na portalu Gradnja!

Autor: Igor Conić