Japan je 2011. godine pretrpeo razarajuću prirodnu katastrofu kada je snažan zemljotres, praćen cunamijem, izazvao preko 20.000 smrtnih slučajeva i devastirao ogromne površine zemlje. Cunami je preplavio oblast od 560 km², a ova katastrofa je ozbiljno oštetila nuklearnu elektranu Fukušima Daiči, koja se pokazala otpornom na zemljotrese, ali ne i na visoki talas koji je poplavio reaktore.
U godinama nakon nesreće, kompanija TEPCO je radila na sakupljanju i prečišćavanju kontaminirane vode kako bi se sprečilo dalje zagađenje životne sredine. Korišćenjem naprednog sistema za obradu tečnosti (ALPS), značajno je smanjena radioaktivnost u vodi. Međutim, zbog ograničenih kapaciteta skladištenja, Japan je 2021. usvojio plan da postupno ispusti prečišćenu vodu u Tihi okean.
Iako je voda tretirana kako bi se uklonila većina radioaktivnih materijala, tritijum, izotop vodonika, ostaje prisutan jer se teže uklanja. Iako su rizici od njega mali, postoje zabrinutosti u regionu o njegovom dugoročnom uticaju na životnu sredinu i ribarstvo, a kako na Tihom okeanu ne leži isključivo Japan, tako je došlo da uključivanja još jedne zemlje u praćenje ovog procesa.
Pročitajte još:
- Ukinuta zabrana za nove reaktore u Švajcarskoj
- Razgovor sa IAEA u oblasti mirnodopske primene nuklearne energije
- Ministarstvo: U Srbiji ne postoji zakonski okvir za skladištenje nuklearnog otpada iz EU
IAEA je izvršila opsežnu reviziju, izdavši sveobuhvatan izveštaj u julu 2023. koji je potvrdio bezbednost predloženog procesa ispuštanja vode.
Međutim, noviji razvoj događaja sad predstavlja učešće Kine u ovom procesu. Uključivanje Kine pomaže da se obezbedi dodatna transparentnost i poveća uverenje da će proces biti bezbedan i u skladu s najvišim međunarodnim standardima. Nakon konsultacija između Japana i Kine, dve zemlje su se dogovorile o dodatnim merama u okviru IAEA za povećanje učešća zainteresovanih strana. IAEA će se sada koordinisati i sa Japanom i sa Kinom i drugim zemljama koje su uključene, u sprovođenju ovih dodatnih mera, dodatno ojačavajući napore za praćenje i nadzor, kako se navodi i na njihovom sajtu.
Ako se tritijum akumulira u morskim ekosistemima, postoji zabrinutost da bi mogao uticati na morske organizme, posebno ako se radi o dugotrajnoj izloženosti. Iako tritijum emituje niskoenergetsko beta zračenje koje ne može proći kroz ljudsku kožu, može se uneti u telo kroz vodu ili hranu, a kako i Kina izlazi na iste obale, želi transparentniji pristup. Ipak, naučna zajednica smatra da su koncentracije tritijuma u prečišćenoj vodi, koje će biti puštene iz Fukušime, ispod nivoa koji bi predstavljao opasnost za zdravlje ljudi ili životnu sredinu, pod uslovom da se poštuju međunarodni standardi.
Što se tiče količine vode, da podsetimo, Japan planira da ispusti oko 1,3 miliona tona prečišćene vode, što je ekvivalent nekoliko stotina olimpijskih bazena.
Energetski portal
